U Njujorku, odbijanje da se pojaviš na jednom defileu postalo je politička vest prvog reda. Gradonačelnik Zohran Mamdani - prvi muslimanski gradonačelnik grada - odlučio je da ne učestvuje na tradicionalnoj paradi posvećenoj Izraelu, prekidajući političku praksu staru više od tri decenije.

Decenijama, gradonačelnici Njujorka, guverneri i drugi funkcioneri tretirali su prisustvo ovoj paradi na Petoj aveniji kao gotovo obavezan ritual - način da se pridobije naklonost hiljada prisutnih. Mamdani ne samo da je prekinuo običaj, već je to najavio unapred: „Tokom svoje kampanje rekao sam da neću učestvovati na paradi, i jasno sam izneo svoje stavove o izraelskoj vladi."

Dve nedelje ranije, njegova kancelarija objavila je video o Nakbi - palestinskom terminu za raseljavanje oko 700.000 ljudi tokom arapsko-izraelskog sukoba 1948. godine. To je raspalilo vatru još pre parade. Reakcija dela jevrejske zajednice bila je oštra: rabin Mark Šnajer nazvao je potez „šamarom u lice svim Jevrejima u Njujorku" i dodao: „Učini nam uslugu i ostani kod kuće. Ne trebaš nam. Ne želimo te."

Mamdani, koji zastupa propalestinske stavove ali istovremeno priznaje pravo Izraela da postoji, obećao je da će štititi jevrejske stanovnike grada i istakao napore protiv antisemitizma. Ali u polarizovanoj političkoj klimi, nijansa retko preživljava - izjava se svodi na „za" ili „protiv", a prostor između nestaje.

Za balkanskog čitaoca, koji dobro zna kako identitet i simbolika umeju da dominiraju svakom političkom debatom, priča je prepoznatljiva. Kada jedno odsustvo s defilea postane naslov, pitanje nije samo o Mamdaniju - već o tome koliko se politika i dalje vodi preko simbola umesto preko dela. Da li je prisustvo na paradi ikada bilo o vrednostima, ili je oduvek bilo o glasovima?