Američke snage danas su udarile raketne lansere na ostrvu Larak u Hormuskom moreuzu. Prvi američki napad na Iran posle celog meseca zatišja, i odmah potom - Revolucionarna garda obećala je osvetu. „Agresor će biti kažnjen”, saopštili su iz Garde, što je na Bliskom istoku rečenica sa rokom trajanja od nekoliko dana.

Prema američkim zvaničnicima, udar je bio usmeren na dva lansera kojima su upravljali pripadnici Revolucionarne garde. Razlog je, kažu, bio to što su iranske snage pripremale rakete i pomorske mine za postavljanje u moreuzu. Detalji su ostali zatvoreni - „operativna osetljivost”, objašnjenje koje svaka vojska na svetu koristi kada ne želi da kaže ništa.

Iranski poluzvanični mediji prvo su prijavili eksplozije kod Laraka i ukazali da je reč o napadu dronovima. Vašington nije potvrdio čime je udario. Revolucionarna garda je, pak, potvrdila napad i saopštila da ima žrtava i među vojnicima i među civilima - bez cifara. Kada jedna strana ne daje cifre, to obično znači da joj cifre ne idu u prilog.

Moreuz koji drži svet za grlo

Udar je došao nakon što je američka vojska završila operacije čišćenja mina po međunarodnim plovnim putevima kroz Hormuz. Teheran odgovara da i dalje kontroliše značajan deo vode - raketama, dronovima i kapacitetom da baci još mina. Garda je i ranije tvrdila da ima „potpunu kontrolu” nad ovim prelazom. Tvrdnja je preterana, ali nije prazna: dovoljno je nekoliko mina da pomorski saobraćaj zamrzne.

A saobraćaj je već daleko ispod nivoa od pre rata. Tankeri plove retko i pažljivo, jer mine, rakete i dronovi ne pitaju pod kojom zastavom ploviš. Iran je nedavno stavio 45 tankera na crnu listu i zapretio im zadržavanjem, novčanim kaznama i oduzimanjem tereta - zbog navodnog kršenja njegovih pravila za prolaz kroz moreuz koji mu međunarodno pravo ne daje kao privatno dvorište.

Jedna petina svetske nafte

Pre rata je kroz Hormuz prolazilo oko jedne petine svetske sirove nafte i tečnog prirodnog gasa. To je cifra koja objašnjava zašto je jedno malo ostrvo sa dva raketna lansera vest na naslovnoj strani širom sveta. Svako zatezanje tamo čita se na berzama u Londonu i Njujorku ranije nego u samom Teheranu.

Današnja operacija prekinula je mesec dana zastoja u direktnim američkim vojnim kampanjama. Trampova administracija se u međuvremenu oslanjala uglavnom na sankcije i ekonomski pritisak - tihu verziju rata, onu koja ne traži saopštenja. Sada, sa udarom i sa obećanom iranskom osvetom, rizik od šireg razbuktavanja ponovo raste.

Sukob između SAD, Izraela i Irana traje više od šest meseci, a diplomatski pokušaji dosad nisu doneli ništa trajno. Šest meseci je dovoljno dugo da prestane da bude vest i dovoljno kratko da se niko ne seti kako je tačno sve ovo počelo.

Balkan zna ovu scenu napamet: dok se veliki dogovaraju preko glava drugih, mali čekaju da vide čija će verzija postati zvanična istorija. Razlika je što se ovde cena meri u barelima, a ne u kilometrima granice.