Iran je odgovorio. Balističke rakete pale su na američke baze u Iraku i Jordanu, a povod je ono što se dogodilo prethodne noći u iranskom Siriku - američki projektil pogodio je kuću u kojoj se održavala svadba. Poginule su četiri osobe, među njima i dete. Više od 50 povređenih, prema Iranskom crvenom polumesecu.

Centralna komanda SAD saopštila je da su njeni napadi bili odgovor na „pokušaje napada” Revolucionarne garde na trgovačke brodove u Hormuskom moreuzu. Iranska garda uzvratila je obećanjem da će Amerikanci zažaliti. Uzvratila je i doslovno - iranska agencija Tasnim javlja da su rano ujutru balističke rakete pogodile američku marinsku bazu u jordanskoj Akabi.

Jordanska vojska saopštila je da je presrela 13 balističkih projektila. Deset je uništeno, tri su pala u nenaseljene zone. Niko nije poginuo. Savet za državnu bezbednost upozorio je na moguće ostatke nad Akabom i Mafrakom, pa je potom povukao upozorenje. Kuvajtska vojska aktivirala je protivvazdušnu odbranu, a iranski državni mediji javljaju o nekoliko eksplozija u Bahreinu.

Kada se „nikada ne gađamo civile” sudari sa četiri kovčega

Kapetan Tim Hokins iz Centralne komande izjavio je da američka vojska „nikada ne gađa civile, za razliku od Revolucionarne garde”. Rečenica je stara koliko i sami ratovi. Problem je što porodica u Siriku nije bila na bojnom polju - bila je na svadbi. Kakva god posle bila zvanična formulacija, četvoro mrtvih na proslavi nisu statistička greška, oni su posledica odluke donete negde vrlo daleko od te kuće.

Tramp je u utorak upozorio da će Iran biti udaren „mnogo jače i na višem nivou” ako uzvrati. Iran je uzvratio. Sada svi čekaju šta „viši nivo” znači u praksi - a Hormuski moreuz, kroz koji prolazi deo svetske nafte, već mesecima funkcioniše kao ventil koji neko stalno steže i otpušta.

Memorandum je istekao, i sve se nastavilo odande gde je stalo

Ova runda nije počela juče. Veliki napadi SAD i Izraela dogodili su se 28. februara, Teheran je odgovorio udarima po Izraelu, američkim bazama i saveznicima u Zalivu, i praktično zatvorio moreuz za pomorsku trgovinu. U junu su dve strane potpisale memorandum kojim je primirje produženo. Memorandum je istekao. Neprijateljstva su se vratila tačno onako kako su ostavljena - udari po brodovima sa obe strane, američka pomorska blokada iranskih luka.

Vašington je 24. avgusta objavio nove sankcije sa ciljem da još više izoluje Teheran, a sekretar za finansije Skot Besent rekao je da su se mnogi partneri sami javili da kažu da će učiniti „sve što je potrebno”. Iranski zvaničnici to su odbacili kao nastavak iste ekonomske politike i priznanje vojnog neuspeha. Predsednik Masud Pezeškijan poručio je da će se Iran vratiti dogovorima ako to učini i druga strana.

Obrazac je poznat: potpiše se dokument, proglasi se primirje, čeka se da istekne rok, i onda svi nastavljaju odande gde su stali. Balkan zna ovu scenu napamet - primirje koje traje tačno onoliko koliko je obema stranama potrebno da se pregrupišu. Pitanje nije da li će biti sledeće runde, već koliko će trajati pauza.