U sudu za korupciju sa IPARD fondovima dogodilo se nešto što se u Makedoniji gotovo nikada ne dešava. Optužena priznala krivicu. Bez nagodbe. Bez dubokih pregovora. Samo - priznala.

Jasmina Kostadinova, optužena za manipulaciju rang-listom za evropske fondove, priznala je da je primila mito od 2.000 evra. Slučaj proizlazi iz zloupotrebe sredstava iz IPARD programa - programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, finansiranog od Evropske unije. Novac koji treba da pomogne seoskim gazdinstvima da se unaprede završava u pogrešnim rukama - sa tihom pomoći iznutra.

Kostadinova, kako se čita iz optužbe, bila je mlad službenik u Ministarstvu poljoprivrede. Nije visok funkcioner. Nije direktor. Samo - službeno lice sa pristupom rang-listama. To u IPARD sistemu znači moć. Ko je u prvih 50, taj dobija novac. Ko je na 51, čeka sledeću godinu. I za tu razliku, u Makedoniji postoji slobodno tržište uticaja.

Priznajni udar je važan iz više razloga. Prvo, dokazuje da je korupcija na niskom nivou realna i činjenica koja postoji u IPARD procesima. Nije reč o teoriji. Reč je o konkretnim rang-listama i konkretnim fakturama. Drugo, otvara put za razvijeniji istražni proces koji može da otkrije više imena.

Kostadinova je takođe zatražila nazad 6.000 evra od zaplenjenih sredstava - tvrdeći da su "lični". To je granični rez na zanimljivu pravnu materiju. Priznanje 2.000 evra mita ne znači priznavanje svih optužbi. To znači selektivno priznavanje - i odbranu za veći deo optužnice.

Za makedonski IPARD sistem ovaj slučaj je i test i šansa. Test je - hoće li pravosudni sistem ići do svih umešanih, ili će se zaustaviti kod prvog priznanja? Šansa je - da se pokaže da EU novac nije "ničiji" već ima vlasnika, i zloupotreba ima cenu. Balkan ovo iščekuje sa skepticizmom. Imamo mnogo iskustva sa "početkom" istraga koje završe na pola puta.