Rat protiv Irana iznenada je dobio evropsku adresu. Iran je zvanično optužio NATO za saučesništvo u onome što opisuje kao nezakonitu američko-izraelsku operaciju protiv svoje teritorije - a povod za optužbu je izjava samog generalnog sekretara saveza, Marka Rutea.

U intervjuu za američku televiziju, Rute je otkrio da je 500 američkih aviona poletelo iz američkih baza u Italiji kao podrška operaciji nazvanoj „Epic Fury", započetoj 28. februara. Prema njemu, operacija je obuhvatila između 4.000 i 5.000 borbenih letova iz evropskih baza, a pored Italije, kao učesnicu imenovao je i Rumuniju - Bukurešt je, rekao je, čak smanjio komercijalne letove da bi napravio mesta za dopunu goriva aviona.

Iranski portparol Esmail Bagai odmah je iskoristio priznanje. „Generalni sekretar NATO-a eksplicitno je identifikovao Italiju i Rumuniju kao učesnice u agresiji protiv Irana", napisao je, ocenivši to kao „priznanje aktivnog saučesništva u nezakonitom agresivnom ratu". Bagai je zatražio da dve evropske zemlje objasne sopstvenim građanima i svetu zašto su umešane.

Italija se brzo odrekla teških reči, tvrdeći da je dozvolila samo „tehničke i logističke letove", a ne operacije stotina borbenih aviona. Klasičan diplomatski manevar - i da si unutra, i da nisi baš sasvim unutra.

Za Balkan ovo nije apstraktna vest. Kada savez u kojem članuju i naši susedi otvoreno priznaje da svoje baze stavlja na raspolaganje za rat protiv treće zemlje, pitanje postaje konkretno: gde se završava „logistička podrška", a gde počinje učešće u ratu? I ko pita građane tih zemalja da li pristaju da njihova teritorija bude poletna pista za tuđi sukob?