Dok svet broji mesece rata, front se sve više seli iz rovova ka rezervoarima. Preko noći, ukrajinski dronovi udarili su po Krimu i izazvali niz požara širom poluostrva - ne po kasarnama, već po gorivu, gasu i struji koji drže rusku mašineriju u pogonu.

Cilj je bila logistika, ne simbolika. Prema dostupnim izveštajima, pogođeni su luka Kerč, železnički terminal za gorivo i tečni gas, termoelektrana „Tavričeskaja", gasne distributivne stanice i naftna skladišta. Kerč nije slučajno mesto - on povezuje pomorski saobraćaj, železnicu i industrijske zone sa teritorijom pod ruskom kontrolom. Kad gori tamo, gori arterija.

Zvanične procene štete još nema, što je uobičajeno za ovakve udare - obe strane ćute dok im ne odgovara da progovore. Ali slika „teških požara širom okupiranog Krima" govori dovoljno. Ovo nije incident, već deo strategije: ako ne možeš da pobediš neprijatelja na liniji fronta, udri ga po gorivu i ostavi ga da stoji.

Za nas na Balkanu ovo nije samo daleka vest. Svaki udar po energetskoj infrastrukturi u ovom delu sveta trese cene goriva i struje koje plaćamo i mi, iako smo hiljadu kilometara od Kerča. Rat odavno nije samo njihov - račun stiže i na našu adresu, samo sa malo zakašnjenja.