Posle ukrajinskih napada dronovima na moskovsku infrastrukturu u junu 2026. godine, jedna analiza tvrdi da se Vladimir Putin nalazi pred gotovo nemogućim zadatkom. Ukrajinske snage pogodile su rafinerije svega 16 kilometara od Kremlja, probivši troslojnu rusku protivvazdušnu odbranu i ostavivši crni dim nad glavnim gradom.

Paradoks je surov. Isti jeftini, masovno proizvedeni dronovi koje je Rusija nekada bacala na Ukrajinu sada udaraju po Moskvi. Noćni napadi pogađaju snabdevanje i rezerve goriva, stvarajući nestašicu koja se oseća i na frontu. A svaki takav snimak, uprkos pokušajima Kremlja da ih obriše sa mreža, širi se dalje - što analiza opisuje kao propast kontrole nad informacijama.

Suština dileme je jednostavna, a nerešiva: Putin mora da adresira vojne slabosti a da ne deluje slabo. Ne sme da rizikuje sudar sa NATO-om, nuklearna eskalacija ne nosi stratešku korist, a ruska vojna proizvodnja već radi gotovo na maksimumu. Drugim rečima, sva vrata vode na isto mesto - priznanje da stvari ne idu po planu.

Istorija nudi neprijatne paralele za svakog ruskog lidera. Prvi svetski rat doneo je revoluciju, Avganistan je prethodio raspadu SSSR-a, Čečenija je završila kompromisom. Analiza, pozivajući se na strane izvore, opisuje 26-godišnju vladavinu Putina kao nekada pragmatičnu, a poslednje četiri godine kao „tvrdoglavo traganje za vojnim dobicima“ dok front stoji. Pitanje koje visi nad svim tim jeste koliko dugo jedan sistem može da se pravi da pobeđuje pre nego što realnost naplati.