Istog dana kad je Krim goreo od ukrajinskih dronova, na drugom kraju fronta zemlja se tresla pod ruskim bombama. Nad Harkovom avioni Su-34 bacili su vođene vazdušne bombe tipa FAB-1500 i FAB-3000 - oružje koje ne traži preciznost, već ravna sve pred sobom čistom silom.

Mete su bile industrijske: skladišta sa ukrajinskom vojnom opremom, depoi sa municijom, rezervoari sa gorivom i hangari sa delovima za dronove, kao i fabrika za sklapanje dronova u Dnjepropetrovskoj oblasti. Svedoci pričaju da se „Harkov zatresao kad su bombe pale na ciljeve", poredeći udar sa vulkanskom erupcijom. To nije pesnička slika - FAB-3000 je bomba teška tri tone.

I tu dolazi deo koji svaku statistiku čini ljudskom: među najmanje 10 povređenih ima i četvoro dece. Kad se govori o „vojnoj infrastrukturi", lako se zaboravlja da ona stoji usred gradova u kojima žive porodice. Bomba ne pravi razliku između depoa municije i ulice na sto metara od njega.

Oba udara u isti dan - ukrajinski po Krimu, ruski po Harkovu - govore istinu o ovom ratu bolje od bilo kog govora: niko ne pobeđuje, samo se menjaju mesta koja gore. A dok se obe strane takmiče ko će naneti veću štetu, cenu plaćaju oni koji nemaju ni avione ni dronove - obični ljudi pod njima.