Četvrt veka je prošlo od 8. avgusta 2001. godine, kada je vojni konvoj koji je krenuo iz kasarne „Mirče Acev” u Prilepu prema Tetovu presretnut kod mesta Karpalak. Deset prilepskih rezervista nije se vratilo kući.

Sašo Kitanoski, Nane Naumoski, Branko Sekuloski, Marko Despotoski, Erdovan Šabanoski, Ljube Grujoski, Darko Veljanoski, Vebi Rušitoski, Goran Minoski i Pece Sekuloski. Deset imena koja u Prilepu svako zna i koja se svake godine ponovo čitaju naglas.

Obeležavanje je počelo sinoć u 18 časova polaganjem cveća pred spomen-obeležjem u krugu kasarne - istom onom krugu iz kojeg je konvoj krenuo. U 19 časova delegacije su otišle u selo Lenište, do spomenika braniteljima, a u manastiru „Sveta Petka” održana je večernja bogosluženje.

Danas su u ranim jutarnjim časovima predstavnici porodica i Opštine krenuli prema samom mestu Karpalak na putu Skoplje - Tetovo. Zatim - obilazak grobova. Centralno obeležavanje zakazano je za 13 časova pred Spomeničkim kompleksom u centru Prilepa.

Gradonačelnik Dejan Prodanoski poručio je da žrtva obavezuje. „Pre četvrt veka, desetorica naših prilepskih branitelja položili su svoje živote braneći otadžbinu. Njihova žrtva nas obavezuje da ih nikada ne zaboravimo”, rekao je on.

Dvadeset i pet godina je dovoljno dugo da jedna generacija odraste bez sećanja na 2001. godinu. U Prilepu je to sećanje živo zato što ga grad nosi - porodice, saborci, komšije. Pitanje je koliko dugo jedna zajednica može sama da nosi memoriju koja bi trebalo da bude državna.