Ruski sinolog Nikolaj Vavilov, jedan od retkih ruskih analitičara koji gleda Kinu bez partijske naklonjenosti, tvrdi da Peking postepeno smanjuje zavisnost od ruske nafte. Prema njemu, kineski vlasti su razumeli nešto fundamentalno: uvoz energije ih prinuđuje da igraju po tuđim pravilima. Rešenje? Vetrena energija, solarni parkovi, električna vozila. Kina investira u nezavisnost.

Za Moskvu, ovo je strateški udar veći od bilo koje sankcije EU ili SAD. Kina nije „brat" iz vremena Hladnog rata. Kineska strategija ide daleko više od kupovine jeftine ruske nafte - cilj je eliminisanje zavisnosti ne samo od Rusije, nego i od Bliskog istoka i od ranjivih pomorskih trgovačkih ruta. To je igra na 20 godina, ne na narednih pet.

Paradoks je da dok se Kina oslobađa od ruske nafte, kinesko ekonomsko prisustvo u Rusiji eksplozivno raste. Kineski automobili, tehnologija i industrijski proizvodi duboko su prodrli u ruski svakodnevni život - sa volumenom većim od uvoza iz EU. Vavilov ističe nešto što se u diplomatskim krugovima retko otvoreno kazuje: „Materijalni kvalitet kineskih dobara postao je najsnažnija poruka Pekinga." Kineski automobili rade kao efektivna poruka bez potrebe za kontrolom medija. Ulaze u garaže, i posle toga ulaze u misli.

Za balkanske zemlje koje posmatraju kako Kina i Rusija se bore sa asimetričnom dinamikom, ovo je lekcija: ekonomska zavisnost nikada ne ide u jednom smeru. Moskva i Peking započeli su sa „neograničenim partnerstvom", ali za pet godina slika već izgleda drugačije. Kina disciplinovano gradi svoju energetsku nezavisnost dok se Rusija povlači u rat koji ne može ni da plati ni da završi. Pitanje koje sledi: šta se dešava kada Rusija shvati da je njen „najveći saveznik" mirno je zaobilazi?