Zapad sanja o liberalnoj Rusiji posle Putina - demokratija, izbori, otvaranje ka svetu. Jedna nova analiza kaže da je to sanjarenje naivno, i to iz prostog razloga: strukturama koje danas vladaju Rusijom uopšte nije u interesu tranzicija. A kada elita nema interes od promene, promene nema, bez obzira ko sedi na vrhu.

Greška zapadnih analiza, tvrdi tekst, je u tome što polaze od pretpostavki liberalne demokratije kao od jedinog mogućeg ishoda. Ali funkcionalna društva razvijaju se i drugačije - Kina, Singapur, Južna Koreja primeri su da stabilnost i moć ne znače automatski zapadni model. Očekivati da Rusija krene tim putem samo zato što Putina više neće biti, znači meriti svet jednim jedinim aršinom.

Drugi razlog je sama Rusija - zemlja bez unutrašnje kohezije. Stanovnici zapadnih urbanih centara razmišljaju kao evropski građani, dok ogromni istočni prostori zavise od centralne kontrole iz Moskve i Sankt Peterburga. Udaljeni regioni poput Jakutije veštački su naseljeni radi vađenja resursa i teško mogu da neguju demokratske aspiracije dok se bore za opstanak. Jedna zemlja, bezbroj različitih realnosti.

Ali najvažnija prepreka je elita. Za razliku od sovjetske ere, današnje ruske elite nemaju ideologiju - imaju interese. Putin je izgradio moć preko mreža lojalnosti, sistem klanova u kome oligarsi funkcionišu kao državni menadžeri. A preobražaj u vojnu ekonomiju rodio je nove frakcije kojima su vojni troškovi hleb - i koje bi od mira izgubile sve.

Otuda i zaključak koji ne zvuči ohrabrujuće. Liberalni naslednik koji bi želeo da završi rat u Ukrajini izazvao bi kolaps vojno-industrijskog kompleksa i ugrozio interese upravo onih koji drže sistem. Verovatniji naslednik, kaže analiza, jeste neki tvrd čovek iz bezbednosnog aparata - menadžer sile koji će održati hladnoratovske uslove. Balkan ovakvu logiku prepoznaje dobro: kada su moć i novac vezani u isti čvor, onaj ko obeća da ništa neće menjati uvek ima prednost nad onim ko obeća promenu.