Ostrvo koje je decenijama živelo od sunca, mora i nostalgije za starim automobilima sada gleda kako mu se turizam raspada. U prvih pet meseci 2026. godine Kuba je primila manje od 360.000 stranih posetilaca - pad od čak 58,4 odsto u poređenju sa istim periodom lane, prema kubanskom zavodu za statistiku.

Iza brojke stoji jasna strategija. Administracija Donalda Trampa cilja upravo turizam - ključni izvor prihoda za kubansku vladu - kroz pojačane sankcije. Rezultat je da avio-kompanije i hotelski lanci jedan za drugim napuštaju ostrvo. Air Canada je suspendovala letove na neodređeno vreme zbog „trajne političke i ekonomske neizvesnosti", a španske hotelske grupe Meliá i Iberostar zatvorile su brojne objekte pre roka koji je Vašington postavio za prekid saradnje sa kubanskim vojno kontrolisanim konglomeratom Gaesa.

Američki državni sekretar Marko Rubio optužio je Gaesu da funkcioniše kao „država u državi" i da „gomila profit za malu elitu" dok se represivno odnosi prema onima koji se žale. Ipak, kao i uvek sa sankcijama, pitanje je ko zaista plaća na kraju - elita koja se cilja, ili običan čovek koji od nje zavisi?

A stvarnost na ulici je zastrašujuća. Kuba se suočava sa nestašicom goriva, lekova i hranom na sledovanje. Preživljavanje dece obolele od raka palo je sa 85 na 65 odsto od januara. Nestanci struje izazvali su retke javne proteste, a nestašica je toliko duboka da čak i hostije u manastirima nestaju. Balkan ovu priču zna izbliza - kad se geopolitika igra preko naroda, prvi stradaju najranjiviji, a poslednji odgovaraju oni koji su kroili igru.