Na regionalnom forumu MEF 2026 o klimi i energetskoj tranziciji, održanom u Skoplju, gradonačelnik Bitolja Toni Konjanovski poručio je nešto što se retko čuje sa političke govornice: da zelena tranzicija nije samo ekonomski, nego duboko socijalan proces. „Zeleni projekti imaju duge periode sprovođenja, a politički ciklusi su kratki", rekao je on.

Ta rečenica pogađa suštinu problema. Zelena budućnost traži odluke čije će plodove brati neki drugi mandat - a koji političar želi da troši danas za zaslugu koju će pobrati njegov naslednik? Konjanovski je ukazao da se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju s istim izazovom: kako se dekarbonizovati bez dovoljno sredstava iz Fonda za pravednu tranziciju.

Zalagao se za regionalne mreže opština, poput Alijanse zelenih gradonačelnika, kao platforme za zajedničko rešavanje problema. I ukazao na konkretan detalj: radna mesta u termocentralama i rudnicima su pre svega socijalno, a ne samo ekonomsko pitanje. Iza svake „tranzicije" stoji porodica čija plata zavisi od uglja.

To je deo koji se najčešće ispušta u lepim prezentacijama o zelenoj budućnosti. Lako je aplaudirati solarnim panelima; teže je odgovoriti rudaru koji će te pitati gde će raditi za pet godina. Bitolj, grad koji je decenijama živeo od REK Bitolj, to pitanje zna bolje od ikoga. Hoće li reči sa foruma postati plan - to je ono što će rudarska porodica čekati, ne još jednu konferenciju.