Kristina i Hakan su se venčali u vili Saudade u Galapagaru, Madrid, u junu. Zvuči jednostavno. Ispod površine - dvovekovna turska tradicija narukvica protiv urokljivog oka, kebab kamion nasred španskog travnjaka i mlada koja je sama birala sve detalje umesto da prepusti svadbenoj agenciji.

Kristina je godinama živela u Njujorku. Kada je odlučila da se venča s Hakanom, Turčinom iz Istanbula, vratili su se u Madrid radi svadbe. Madrid kao kompromis - ne njen Njujork, ne njegova Turska. „Hteli smo mesto koje je oboma strano na svoj način, ali blisko oba sveta. Madrid je odgovarao u tom smislu."

Venčanica je izrađena u Ateljeu Fatime Gonzalez - rustičan kroj, svileni materijal, bez prekomplikovane strukture. „Htela sam venčanicu koju mogu da nosim ceo dan i zaboravim šta sam obukla", kaže Kristina. „Nisam htela korset koji ne dozvoljava sedenje." Buket - divlji cvetovi koje je sama brala na livadi. Ne bele ruže, ne kale.

Turski elementi su bili pažljivo razmešteni po svadbi. Mali poklončići za goste bile su narukvice s „nazarom" - tursko oko protiv loših čini - izrađene u Istanbulu i specijalno donete. Na svečanoj večeri, paralelno s klasičnim španskim hamonom, pojavio se kebab kamion sa autentičnim jelima. Gosti su se redali za durum večeri, sa čašom rioja vina u drugoj ruci. Slika koja je pala u glavu nekoj prabaki.

Za „nešto staro i plavo", Kristina je unela narukvicu od pokojne svekrve - tursko srebrno-plavi nakit. Ušuškana u buket, skrivena od pogleda, ali poznata samo njoj. Ti lični simboli su ono što razdvaja svadbe po sećanju od onih po foto-albumu.

Mesta i raspored sedenja izvezeni su cvetovima iz studija Little Catalina. Imperijalni stolovi, prirodno laneno platno, zelenilo visi preko staza. Venčani planer bila je Pilar od Miluka - koja je koordinisala detalje, ali ih nije diktirala. To je razlika od standardne moderne svadbe - vodič, ne dizajner. „Tačno sam znala šta hoću", kaže mlada. „Bila sam na pet svadbi gde sam se osećala kao gost u filmu. Nisam htela da moja bude film."