Ima kuća koje su samo adresa, i ima kuća koje su ceo jedan život spakovan u zidove. „El Manantijal", imanje Ane Obregon na Majorki, je od ovih drugih - i upravo zato prodaja o kojoj se sada odlučuje nije obična transakcija nekretninom, nego opraštanje od više od pet decenija sećanja.

Kuću je izgradio njen otac Antonio Garsija Fernandez krajem šezdesetih, u prvoj liniji do mora u ekskluzivnoj Kosta de los Pinos, sa pogledom na zaliv Kala Milor. Za porodicu je više od pedeset leta bila letnje utočište - mesto kuda su se vraćali svake godine, sa svima kojih više nema i svim uspomenama koje su ostale.

Oko kuće se prostire mediteranska bašta sa beskrajnim pogledom: masline, narandže, narovi i autohtona vegetacija koja ne traži mnogo, a daje sve - hlad, miris i osećaj da je mesto tu vekovima. Iz bašte pogled pada direktno na zaliv, bez ičega što ga prekida.

Bazen je možda najfotografisaniji detalj celog imanja - veliki spoljni bazen okružen uređenom travom i prostorom za sunčanje, upravo onom slikom koju vezujemo za raskošna majorkanska leta. Ovde nije impresivno zato što je skupo, nego zato što je jednostavno i otvoreno ka moru.

Sama kuća izgrađena je na oko 1.000 kvadratnih metara na jednom nivou - retkost koja kuću čini da diše, bez stepenica, sa svim prostorijama koje se otvaraju jedna ka drugoj i ka terasama. Srce doma je dnevna soba, veliko mesto za okupljanje cele porodice, sa izlazom na terasu i pogledom koji ulazi unutra kroz svaki prozor.

Za goste ima sedam apartmana, svaki sa sopstvenim kupatilom - dovoljno da cela porodica bude pod jednim krovom odjednom, što i jeste bila poenta ovakve kuće. Kuhinja je namerno velika, osmišljena ne samo za kuvanje nego za domaćinstvo u pravom smislu, za velike stolove i duge ručkove koji traju dok sunce ne zađe.

Ali „El Manantijal" je više od zbira kvadrata, bazena i apartmana. To je kuća u kojoj se merila jedna porodica kroz decenije - leta, gosti, ljudi kojih više nema. To je razlog zašto opraštanje od nje boli jače nego što bi bolelo opraštanje od bilo koje lepe vile. Neke kuće se prodaju. Druge se ostavljaju, i to nikad nije lako, koliko god cena bila visoka.