Makedonska državno-crkvena delegacija predvođena predsednikom Skupštine Afrimom Gašijem prisustvovala je danas molebanu u bazilici „San Klemente" u Rimu - mestu gde je sahranjen sveti Ćiril. Molebanom je rukovodio arhiepiskop ohridski i makedonski g.g. Stefan. Povod - 24. maj, Dan sveslovenskih prosvetitelja.

San Klemente nije obično mesto. To je jedna od najstarijih hrišćanskih bazilika u Rimu, sa tri sloja: gornji sloj iz 12. veka, ispod njega crkva iz 4. veka, a ispod nje još dublje - mitreum iz rimskog doba. Sveti Ćiril umro je u Rimu 869. godine i bio je sahranjen upravo ovde, u srednjem sloju. Za makedonski pravoslavni svet, ovo je svetilište prvog reda.

Na molebanu, arhiepiskop Stefan je rekao: „Vaše delo nije iščezlo sa vekovima. Vaša žrtva rađa nove plodove. Dokle god postoji naš narod, vaša imena će se spominjati." Poetična izjava za delo koje je dalo pismenost čitavom slovenskom svetu - od jadranske obale do ruskih tundri. Ćiril i Metodije su stvorili azbuku koja se koristi i danas od preko 250 miliona ljudi u Evropi i Aziji.

Gaši će, kao predstavnik države, posetiti i papsku baziliku „Santa Marija Mađore" gde će položiti venac na makedonsku spomen-ploču iz 2015. godine. Ta ploča beleži zahvalnost papi Hadrijanu II, koji je 868. godine osveštao slovenske knjige - čin koji je formalno legitimisao slobodno korišćenje slovenskog jezika u liturgiji. Bez tog papinog blagoslova, delo Ćirila i Metodija možda bi ostalo lokalni eksperiment.

Stav iz ove posete je važan i iz drugog konteksta. Makedonija ima jako malo zajedničkih spominjanja u kojima Vlada, opozicija i crkva nastupaju istim tonom. Proslava slovenskih prosvetitelja je jedno od tih mesta. Važno je primetiti - da pored partijskih sukoba i etničkih rasprava, postoje i teme gde država može da govori jednim glasom. Ćiril i Metodije, pokazuje se, imaju tu sposobnost i 1.150 godina posle smrti.