Meta gradi biznis za iznajmljivanje svoje viška računarske moći za veštačku inteligenciju - i time direktno ulazi u dvorište Amazon Web Services, Google Cloud i Microsoft Azure. Plan, navodno nazvan Meta Compute, dolazi samo nekoliko nedelja pošto je SpaceX uradio isto: njegova divizija xAI već je iznajmila kapacitet iz data centra Colossus 1 kompanijama među kojima su Anthropic, Google i Reflection AI.

Logika je stara koliko i svaka zlatna groznica. Kad svi kopaju, najsigurnije zarađuje onaj ko prodaje lopate. Među gigantima koji troše stotine milijardi na čipove i struju, javlja se iskušenje da deo te skupe infrastrukture ne stoji prazan, već da donosi keš od drugih koji nemaju sopstvene servere.

Broj iza ovoga teško je shvatiti: Meta se do prvog kvartala 2026. obavezala da potroši 182,9 milijardi dolara (oko 168 milijardi evra) na infrastrukturu za VI, sa ogromnim data centrima u Luizijani i Ohaju, od kojih se ohajski očekuje da proradi ove godine. Kad uložiš toliko, moraš da nađeš način da se pare vrate - a iznajmljivanje moći je brži put od čekanja da sopstveni modeli zarade.

I tu je slaba tačka. Za razliku od Googlea i OpenAI, Meta dosad nije izvukla ozbiljan prihod iz sopstvenih VI-proizvoda; u finansijskim izveštajima ne prijavljuje posebno koliko donose Meta AI ili Llama. Sada kompanija hoće da prodaje i čistu računarsku moć i pristup modelima, uključujući nedavno lansirani zatvoreni model Muse Spark. Drugim rečima, umesto da čeka mušterije, naplaćuje one koji joj grade temelje.

Analitičari već šapuću reč koju svako na Balkanu prepoznaje - balon. Deo njih upozorava da cela ova gradnja počiva na hardveru koji zastareva neverovatnom brzinom, a pitanje koje niko glasno ne želi da odgovori jeste da li će VI-kompanije uopšte izvući dovoljno prihoda od krajnjih korisnika da opravdaju ulaganja od triliona. Kad se infrastruktura gradi brže od prihoda koji treba da je plati, neko na kraju ostane da drži račun. Pitanje je samo ko.