Molika - petoiglični bor koji je simbol Pelistera i jedno od najprepoznatljivijih endemskih stabala na Balkanu - konačno dobija stručnu zaštitu. Vlada je formirala ekspertsku grupu koja je počela s radom u Bitolju, sa zadatkom da izradi dugoročna rešenja za zaštitu i obnovu molikovih šuma, jednog od najznačajnijih prirodnih ekosistema u regionu.

Grupa, sastavljena od predstavnika šumarstva, ekologije i nauke, mora da dostavi konkretne preporuke do kraja avgusta 2026. godine, a strateški programi kreću 2027. Direktor Nacionalnog parka Pelister, Ivančo Toševski, naglasio je da novi dokumenti moraju da „utvrde zdravstveno stanje šuma”, identifikuju uzroke propadanja stabala i odrede mere za održivo upravljanje.

Pretnja nije apstraktna. Tokom zime 2024/2025. godine, jaki vetrovi i obilan sneg naneli su ozbiljnu štetu. Analize su pokazale ostarele delove šume i tešku prirodnu obnovu na pojedinim površinama. A molika sa Pelistera nije bilo kakvo drvo - to je jedini šumski kompleks tolikog obima na celom Balkanu. Kada izgubiš tako nešto, ne gubi ga samo Pelister, nego ceo region.

U poslednjih 18 meseci, oko 100 hektara prošlo je kroz tretman - uklanjanje bolesnih i mrtvih stabala radi boljih uslova za rast. Profesor Blagoj Šurbevski sa Šumarskog fakulteta kaže da su potrebne „detaljne studije” da bi se definisale efikasne mere. Sve to zvuči stručno i ohrabrujuće. Pitanje je samo da li će preporuke do avgusta ostati na papiru ili će se pretvoriti u drveće - jer molika ne čita izveštaje, ona ili raste ili propada.