Most Gordi Hau između Detroita i Vindzora - šestotračni autoput preko granice između SAD i Kanade - otvara se do kraja nedelje. Vest koja bi bila rutinska ceremonija sa makazama i vrpcama, da nije bilo činjenice da je američki predsednik Donald Tramp još u februaru zapretio da neće dozvoliti da most proradi dok Kanada ne ustupi.

Kanadski premijer Mark Karni je novinarima u Otavi vest saopštio kratko i bez teatra: „Odlična vest. Most će, naravno, biti otvoren do kraja nedelje." Most je nazvao „simbolom, ali i konkretnim dokazom saradnje" između dve zemlje - a pitanja o tome šta se dešavalo iza scene sa Trampom elegantno je izbegao. Kad pobeđuješ, ne objašnjavaš.

Trampova pretnja bila je koliko glasna, toliko i činjenično iskrivljena. Tvrdio je da Kanada „poseduje i kanadsku i američku stranu" i da je projekat „iskorišćavanje Amerike", tražeći od Kanade da ustupi „bar polovinu te imovine". Realnost: most je zajedničko vlasništvo kanadske vlade i američke države Mičigen. Zanimljiv detalj u pozadini - porodica Morun, vlasnici obližnjeg privatnog mosta Ambasador, godinama su se borili protiv novog mosta kao nelojalne konkurencije, uključujući i tužbe. Kad privatni monopol i predsednička retorika vuku na istu stranu, pitanje „ko ima koristi" odgovara se samo.

Brojke projekta: ugovoren 2012, građen od 2018, oko 6,4 milijarde dolara, sedam godina rada. Ime nosi po legendarnom kanadskom hokejašu Gordiju Hauu, koji je godinama igrao baš u Detroitu. Ironija priče: 2017. je sam Tramp sa tadašnjim premijerom Trudoom potpisao zajedničku izjavu sa nadom u „brzo završavanje" istog mosta koji je kasnije proglasio za „iskorišćavanje".

Cela epizoda deo je šire slike: carine, kontramere, retorika o Kanadi kao „51. američkoj državi" i pregovori o novom trgovinskom sporazumu. Karni u međuvremenu poziva na koaliciju „srednjih sila" naspram „velikih". A most - građen da olakša lance snabdevanja i smanji gužve - na kraju će raditi. Ponekad je beton uporniji od politike. I to je, možda, najohrabrujuća vest u celoj priči.