Dvadeset miliona evra za prvu fazu. Toliko košta namera države da svoje razbijene informatičke sisteme sabere na jedno mesto - u Nacionalni data-centar sa instaliranom snagom ispod jednog megavata.

Ministar za digitalnu transformaciju Stefan Andonovski insistira na razmeri: „Ne govorimo o data-centru hiper veličine od 50 do 100 megavata kakvi su komercijalni data-centri koji se grade u svetu, nego o malom data-centru od manje od jednog megavata instalirane snage.” Maksimum za 20 do 25 godina, kaže on, bio bi pet megavata.

Razlog zašto se uopšte govori o ovome zanimljiviji je od samog projekta. Danas su državni sistemi i oprema raspoređeni po više od dvadeset manjih data-centara i serverskih lokacija. Dvadeset posebnih mesta na kojima država plaća struju, hlađenje, neprekidno napajanje, mrežnu i serversku opremu, fizičku i sajber bezbednost, i održavanje.

Andonovski je to uporedio sa upravljanjem dvadeset malih njiva razbacanih od Ohrida do Kumanova i od Skoplja do Strumice - svaka traži opremu, ljude, logistiku i obezbeđenje.

Finansiranje dolazi preko Plana za rast i Reformske agende: oko 30 odsto grant, preostalih 70 odsto razmatra se kao povoljno finansiranje sa međunarodnim partnerima. Izgradnja je predviđena da traje 24 meseca, po završetku ekoloških procena i izboru lokacije. Migracija sistema neće biti istovremena - prvo kritični sistemi koji su sada smešteni u neodgovarajućim uslovima.

Sada pitanja na koja saopštenje ne odgovara. Ko je držao tih dvadeset serverskih soba sve ove godine i koliko su ukupno koštale? Ako se sada kaže da je deo državnih sistema u „neodgovarajućim uslovima”, ko ih je tamo doveo i šta se dešavalo sa podacima građana u tim uslovima?

Lokacija nije izabrana. Projekat je u fazi fizibiliti studije. Tehnički parametri, kaže ministar, biće javno prezentovani pre konačnih odluka. To obećanje vredi zapamtiti - zato što se kod nas razlika između obećanog i prezentovanog obično meri u godinama.