Geopolitika ponovo diktira cene energije - i to se oseća od Persijskog zaliva do pumpe na uglu. Cena nafte „Brent” u sredu se popela na oko 94 dolara za barel, najviši nivo u poslednjih pet nedelja, dok investitori proračunavaju rizike nove eskalacije između SAD i Irana i moguće prekide u snabdevanju s Bliskog istoka.

Brojke su jasne. „Brent” se trgovao oko 94,66 dolara za barel, sa skokom od skoro četiri odsto, dok je američka nafta WTI dostigla oko 87,79 dolara. Iza rasta stoje pojačane tenzije na Bliskom istoku, ograničena proizvodnja OPEK+ i strah da bi sukob mogao da naruši transportne rute i globalne energetske tokove.

Pozadina je zastrašujuće konkretna. Posle vojnih napada između Vašingtona i Teherana, pokret Ansarulah objavio je blokadu saudijskih luka na Crvenom moru - istih luka ka kojima je Saudijska Arabija preusmerila isporuke da bi zaobišla blokirani Hormuski moreuz. Svaki novi udar ili ograničenje može ponovo da gurne cenu naviše.

Ali tržište zasad ne očekuje potpun, produžen prekid. Analitičari procenjuju da geopolitički događaji mogu da izazovu kratkoročne skokove, ali bez ozbiljnog narušavanja proizvodnje „Brent” će verovatno ostati u zoni od 90 do 100 dolara. Drugim rečima, tržište plaća višu „premiju za rizik”, ali se još ne kladi na trajnih 110 dolara.

I tu dolazi deo koji nas se tiče direktno, ali bez praznih fraza. Skupa nafta najteže pogađa zemlje zavisne od uvoza - Indija, koja uvozi preko 85 odsto potrebne nafte, suočava se s većim računima, obnovljenim inflacionim pritiskom i produbljenim deficitom. Za ekonomiju koja celo gorivo uvozi, svaki dolar preko 90 nije apstraktna berzanska brojka. Tržišta gledaju u tri stvari: Bliski istok, OPEK+ i globalnu tražnju. A pitanje koje ostaje da visi nad regionom poznato je od ranije - kad se veliki tuku za naftu, ko na kraju plaća razliku?