„Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo." Skoro svaka mlada u Evropi prati ovo pravilo, ali mnoge ne znaju odakle dolazi. Odgovor - viktorijanska Engleska, 19. vek. I originalno nisu bile četiri stvari. Bilo ih je pet.

Etnološki instituti, poput Folklore Society, povezuju svadbene tradicije sa „verovanjima o sreći, plodnosti, zaštiti bračnog para". Ova tradicija dolazi iz engleske narodne pesmice iz 19. veka. Originalni tekst kaže - „something old, something new, something borrowed, something blue, and a silver sixpence in her shoe". Srebrni šestopens u cipeli mlade. To parče novca nije preživelo do danas - ostala četiri jesu.

Nešto staro - simbol veze sa porodicom i prethodnim životom. Koreni, kontinuitet. Tradicionalno - nasleđeni nakit, čipka od majke ili bake, parče venčanice neke starije žene u porodici. Balkanske mlade to razumeju - bakin krstić na lančiću je primer koji se ponavlja na svakoj makedonskoj svadbi.

Nešto novo - budućnost, novi život. Istorijski, to je bila sama venčanica. Danas može biti bilo šta posebno kupljeno za taj dan - cipele, minđuše, torba. Jedan komad koji nije nošen pre svadbe.

Nešto pozajmljeno - pravilo je da treba da dođe od nekoga ko je u srećnom braku. „Da se prenese sreća" je simbolika. Minđuše, narukvica, veo. Vraća se posle ceremonije.

Nešto plavo - vernost, lojalnost, trajna ljubav. Srednjovekovne veze plave boje sa čistotom pojačavaju ovu simboliku. Danas to može biti - ženska podvezica, vezena traka na ivici venčanice ili safir u prstenu.

Zašto bi Balkan poštovao ovo? Ne da kopira engleski ritual. Već zato što sva četiri elementa zapravo oslikavaju ono što je balkanska svadba uvek radila - poštovanje porodične istorije, otvorenost prema novom, povezanost sa ljudima koji su prošli isti put i podsetnik da se ljubav temelji na vernosti. Samo što je kod nas to deo običaja bez liste. Englezi su od toga napravili spisak, i tako se širom sveta prenosi.