Peter Mađar, čovek koji mu trese fotografije Orbana u Budimpešti, odlučio je da otvori još jedan front — ovaj put direktno s Aleksandarom Vučićem. I ne s diplomatskim frazama, već s pitanjem koje uzbuđuje Beograd od stola: ko je kum u prijateljtvu između Vučića i Orbana?

Vučić, razume se, reagovao je onako kako reaguje uvek kada neko dotakne njegovu najosetljiviju tačku — s kontranapadom. „Ko je taj Mađar da vodi istrage u mojoj zemlji?" — pita srpski predsednik, zaboravljajući da upravo to pitanje postavljaju građani Srbije njemu i njegovim službama već celu deceniju.

Ali pravi dinamit u ovoj priči je incident sa gasovodom „Turski tok". Mađar otvoreno sugeriše da je eksplozija bila inscenirana — predizborna dramaturgia dizajnirana da spasi Orbana od unutrašnjeg pritiska. Ako je to tačno, govorimo o geopolitičkom teatru od najviše klase, gde čelnici služe kao rekviziti.

Senka Orbana nad Balkanom, onaj isti pod kojim se Vučić udobno zasolnuo dok je lavirao između Brisela i Moskve, počinje da bledi. Mađar nije naivni opozicionar — to je čovek koji zna kada se zakopaju tela, i očigledno nema nameru da ćuti. Za Vučića, ovo je nepoznat teren: protivnik koji ne igra po pravilima balkanske političke omerte.

Najironičnije od svega je što su dvojica — Vučić i Orban — pre dvadeset godina gradili imidž nepobedivih lidera koji štite nacionalne interese. Sada, jedan mađarski političar pokazuje da iza fasade „strateškog prijateljtva" možda stoji nešto mnogo prozaičnije — uzajamna zavisnost izgrađena na uslugama koje ne podnose dnevno svetlo.