Najmanje 27 ljudi poginulo je u požaru koji je izbio u baru u Bangkoku u noći ka ponedeljku. Još osam osoba bore se za život, a preko 60 je povređeno - tragedija koja je za nekoliko minuta pretvorila jedan običan večernji izlazak u katastrofu.

Vatra je izbila ubrzo posle ponoći u popularnom kvartu Čatučak i, prema očevicima, širila se zastrašujućom brzinom. Muzičar koji je u tom trenutku nastupao opisao je kako je počelo: „Požar je krenuo od prekidača, a potom se sve dogodilo veoma brzo. Bilo je eksplozija i svi su pokušavali da izbegnu dim i plamen.“ Vatrogasci su savladali vatru za oko pola sata, ali za mnoge je to bilo prekasno.

Najtragičniji detalj je gde je pronađena većina žrtava - u toaletima u zadnjem delu objekta, kuda su ljudi pobegli pokušavajući da se spasu od dima. Preliminarna istraga pokazuje da je većina umrla od udisanja dima, a ne od same vatre.

Baš to je pouka koju svaka ovakva tragedija ostavlja - najveći ubica u požaru često nije plamen, nego dim i panika u prostoru bez jasnog izlaza. Pitanja koja slede uvek su ista: da li je bilo dovoljno izlaza, da li su radili protivpožarni sistemi, ko je izdao dozvolu za rad tom objektu. Ne da bi se tražila senzacija, nego da se ne ponovi.

Ovakve tragedije nisu tuđe ni za naš region, gde noćni klubovi i barovi često rade u prostorima neprilagođenim za toliko ljudi. Svaka takva vest iz sveta je i upozorenje bliže domu - bezbednost u mestima gde se okupljaju mladi ljudi nije formalnost na papiru, nego razlika između života i smrti kada nešto krene naopako.