Svako leto ista priča: sunce radi šta hoće, a zemlja gori na nekoliko frontova istovremeno. Samo za jedan dan Centar za upravljanje krizama registrovao je celu nizu požara na otvorenom širom države - i ne radi se o nekakvom klimatskom iznenađenju, već o sezoni koju znamo unapred, ali za koju nikada nismo spremni.

Aktivna žarišta gore kod Želina, gde je plamen zahvatio nisku vegetaciju, potom kod puta prema Gostivaru na teritoriji opštine Bogoviđe, i u Krivoj Palanci, na lokalitetu „Dumačka Maala”, gde je vatra progutala nisku vegetaciju i bagremove zasade. Neki su bili lokalizovani - jedan kod strumičkog Prosenikova gde je gorelo smeće, drugi u ataru Starog Nagoričana.

Niska vegetacija, suve livade, smeće ostavljeno da tinja - to je gorivo. Dovoljna je jedna iskra, odbačena cigareta ili zapaljena deponija, i požar krene. Pitanje nije zašto gori, već zašto smo svako leto zatečeni kao prvi put.

Protivpožarna služba u zemlji godinama radi sa starim voznim parkom, nedovoljno ljudi i budžetima koji se kroje tek kad izgori, a ne pre toga. Kada istovremeno gore tri-četiri lokacije na različitim krajevima, vidi se koliko je tanka linija između kontrolisanog požara i katastrofe.

CUK broji žarišta, ekipe ih gase, a sledeći žežak dan opet će doneti novi spisak. Prevencija - čišćenje suvih površina, zabrana za paljenje smeća, kazne za nemarnost - ostaje tema o kojoj se govori tek kad se dim digne. Do kada?