Poziv na „narodni sabor“ posvećen makedonsko-ruskom prijateljstvu, zakazan kod ruske pravoslavne crkve u selu Blatec, iznenadio je deo crkvenih krugova - a najglasnije se ogradila baš ona crkva u čije ime je navodno organizovan. Građani iz Vinice i Kočana pozvani su preko društvenih mreža na sabor 14. juna, ali ko tačno stoji iza pozivnice - ostalo je nepoznato.

Makedonska pravoslavna crkva - Ohridska arhiepiskopija brzo se distancirala. Sveštenik Dragan Arsovski saopštio je da sabor „nije pod pokroviteljstvom Crkve i da je bez znanja i blagoslova nadležnog vladike“, dodajući da je objekat u izgradnji i uopšte nije pogodan za ovakve događaje. Kad je kontaktirana, MPC-OA je izjavila da za takav poziv čuje prvi put.

I tu je ono što vredi primetiti. Kad anoniman organizator koristi religiozne simbole i nedovršenu crkvu za poziv sa jasnom geopolitičkom bojom, pitanje odgovornosti postaje centralno. Ko stoji iza pozivnice? Ko je plaća? I zašto baš rusko-pravoslavna tema, baš sad, baš u jednom malom selu na istoku?

Poenta nije u samom saboru - možda će se održati, možda neće. Poenta je u modelu: nacionalne i verske teme koje mobilišu ljude bez ikakvog transparentnog potpisa iza njih. Na Balkanu ovo gledamo previše puta da bismo ga prihvatili kao nevinu inicijativu. Kad niko ne želi da stavi svoje ime ispod poziva, to je samo po sebi poruka.