Prošle godine makedonski investitori, samo preko domaćih finansijskih posrednika, trgovali su stranim hartijama od vrednosti za više od 110 miliona evra. U prvih šest meseci 2026. godine - već preko 89 miliona evra.

U istom periodu, ukupan promet Makedonske berze zaključno s 15. septembrom iznosi oko 89,8 miliona evra.

Drugim rečima: makedonski kapital je za pola godine uložio u inostranstvo gotovo isto koliko je cela domaća berza obrnula za devet meseci. I to bez da se računaju transakcije koje građani rade direktno preko međunarodnih internet-platformi.

Brojke domaćeg tržišta

Podatke je izneo glavni izvršni direktor Makedonske berze Ivan Šteriev, na 25. godišnjoj konferenciji u Ohridu, povodom 30 godina od osnivanja.

Promet je oko osam odsto manji od istog perioda prošle godine. Ali raščlanjen, on pokazuje nešto poraznije: klasično trgovanje je smanjeno za 27 odsto, dok su blok-transakcije povećane za oko 159 odsto. MBI10 je 15. septembra iznosio 9.151 poen - za 8,9 odsto manje u odnosu na kraj 2025. godine.

Klasično trgovanje je ono što rade obični investitori na otvorenom tržištu. Blok-transakcije su veliki dogovoreni paketi između poznatih strana. Prvo pada za četvrtinu, drugo se udvostručuje i po.

„Na plitkom tržištu, kao našem, s malim brojem aktivnih učesnika, i relativno male promene u raspoloženju mogu značajno da se osete”, rekao je Šteriev.

Problem nije nedostatak para

Ovo je ključ cele priče i upravo ono što se obično promašuje u javnoj debati. Makedonija nema samo problem s nedostatkom kapitala. Ima i složeniji problem: ima kapital koji želi da investira, ali nema dovoljno raznovrsnu domaću ponudu u koju bi bio uložen.

Predsednica Komisije za hartije od vrednosti, Bujare Abazi, rekla je to direktno: „Kao regulator naglašavamo potrebu za budjenjem ovih pasivnih milijardi denara. Građani i kompanije raspolažu značajnim uštedama i naš je zadatak da stvorimo uslove da deo tog kapitala prepozna dodatne mogućnosti za investiranje preko tržišta kapitala.”

Prema njoj, tržište kapitala ne treba gledati kao konkurenta bankarskom kreditiranju, nego kao njegovo dopunjavanje - posebno za finansiranje rizičnijih i inovativnih projekata.

Berza se više ne takmiči sama sa sobom

Makedonski investitor više nije ograničen na ono što mu nudi domaće tržište. S nekoliko klikova ima pristup hiljadama akcija, obveznica i berzanskih fondova na razvijenim tržištima.

To znači da se Makedonska berza posredno takmiči sa svetskim tržištem kapitala. Pitanje zato nije kako investitore sprečiti da ulažu izvan - to je i normalno i zdravo kao diverzifikacija. Pitanje je kako domaće tržište da stvori dovoljno dobru ponudu da deo tog kapitala dobrovoljno ostane tu.

Šta se nudi kao rešenje

Šteriev je otvorio tri konkretne pravce.

Prvi je projekat s EBRD za pripremu domaćih kompanija za tržišno finansiranje. Za deset mesta prijavilo se više od 20 kompanija, a finalna selekcija sledi uskoro. „Ostaje da se nadamo da će iz ove prve grupe kompanija proizaći neka koja će reći: spremni smo da otvorimo i vrata tržišta kapitala”, rekao je on.

Drugi je regionalni projekat Junctus, u kome Makedonska berza učestvuje s još sedam berzi iz Centralne i Jugoistočne Evrope. Prvi očekivani rezultat je regionalni ETF s nekoliko akcija s domaćeg tržišta, s kotacijom i na Makedonskoj berzi - planiran za drugu polovinu 2027. godine.

Treći je uvođenje takozvanih makedonskih investicionih računa, model kojim bi se, prema Šterievu, podstaklo dugoročno ulaganje i veće učešće građana.

Trideset godina, 89,8 miliona evra

Konferencija se održala pod sloganom o malom tržištu s velikom mogućnošću. Brojke pokazuju da je deo s malim tržištem već dokazan.

Trideset godina postojanja i promet od oko 89,8 miliona evra za devet meseci - to je iznos koji u razvijenijoj ekonomiji jedan srednji investicioni fond obrne bez da ga zabeleži. Domaće uštede su tu, interes za investiranje je tu, i upravo zato 89 miliona evra za pola godine nalaze put do tuđih berzi.

Prvi ETF je zakazan za drugu polovinu 2027. godine. Dotad, kapital neće čekati - on već zna kuda ide.