Put do Brisela ponovo prolazi kroz Sofiju - i kroz makedonski identitet. Opoziciona VMRO-DPMNE optužila je da su ministar Venko Filipče i SDSM spremni na nove „nacionalne ustupke" za članstvo u EU, po modelu bivšeg premijera Zaeva. Sa druge strane, Bugarska je poručila iz Brisela da bez ustavnih izmena nema napretka.

Opozicija tvrdi da je Filipče spreman da „redefiniše makedonsku istoriju" kako bi obezbedio premijersku fotelju, i podseća na bugarske pozicije: da je makedonski jezik bio bugarski dijalekt, da su Makedonci i Bugari isti narod u dve države, i da su makedonski revolucionari bili Bugari. „Građani su na više izbora ovo odbacili i neće prihvatiti još jednog Zaeva", navodi se u saopštenju.

Bugarska strana, pak, preformuliše svoju poziciju kao pitanje između EU i zemlje-kandidata, a ne kao bilateralni spor. Ministarka je izjavila da „od 2022. ovo nije bilateralno pitanje". Ona je upozorila da Albanija i Crna Gora napreduju, a Makedonija rizikuje da zaostane: „Ovaj prozor za proširenje može da se otvori u narednim godinama i ako ne iskoriste šansu, zaista mogu da izgube."

Makedonski ministar Timčo Mucunski uzvratio je da proces mora da bude „oslobođen bilateralnog uslovljavanja". Ali okvir iz 2022. godine ostaje tvrd: izmena preambule Ustava radi uključivanja Bugara, ratifikacija sporazuma o prijateljstvu, borba protiv govora mržnje, otvaranje komunističkih arhiva.

Iza sve diplomatske terminologije stoji jedno pitanje koje Makedonci nose decenijama: koliko sopstvenog identiteta vredi jedno mesto za stolom u Briselu? To nije pitanje za političare - to je pitanje o kome su građani više puta već rekli šta misle na izborima. Pitanje je da li ih neko sluša.