Dok svi govore o veštačkoj inteligenciji, prava bitka se vodi na nivou koje oko ne vidi - u mikroskopskim slojevima kompjuterskih čipova. Nemački startap QuantumDiamonds iz Minhena dobio je 76 miliona evra nepovratne podrške od nemačkog saveznog ministarstva za ekonomiju i od pokrajine Bavarske, odobrene od Evropske komisije, za tehnologiju koja obećava da će ubrzati proizvodnju baš tih čipova.

Ideja je neobična koliko i zvuči. Kompanija koristi sintetičke dijamante kao kvantne senzore koji mogu da vide kako teče elektricitet kroz čip i da otkriju defekte kroz sve slojeve - bez da unište čip. Ono što je dosad trajalo nedeljama, njihov sistem komprimuje u proveru od dve minute koja ne zaustavlja proizvodnu liniju. Za industriju gde svaki defektan čip košta ogromne pare, ovo nije sitnica.

Osnovan kao izdanak Tehničkog univerziteta u Minhenu, sa timom od 70 ljudi i izvršnim direktorom Kevinom Berghofom, QuantumDiamonds je pored evropske podrške sakupio i 15 miliona evra od investitora predvođenih World Fund-om. Ukupni investicioni plan dostiže 178 miliona dolara. Kompanija tvrdi da njeni klijenti mogu da uštede stotine miliona dolara, sa povratom na uloženo za nekoliko meseci.

Ono što je ovde zaista zanimljivo za evropskog čitaoca jeste ko plaća. Ovo nije privatni fond iz Silicijumske doline - to je javni evropski novac, svesno uložen da bi se zadržali proizvodnja i znanje o čipovima u Evropi, a ne da se u potpunosti ostave u rukama Azije i Amerike. Kontinent koji je godinama zaostajao u trci za poluprovodnicima počeo je da baca ozbiljne sume u domaća rešenja. Pitanje koje i Balkan dobro zna jeste da li takve državne investicije zaista rađaju pobednike - ili samo dobro napisane izveštaje o potrošenim subvencijama.