Skopski gradonačelnik Orce Đorđievski najavio je početak rekonstrukcije ulice „Zagrebačka" u Karpošu - arterije koja je godinama bila u lošem stanju, a kojom svakodnevno prolaze hiljade građana, između ostalog i do Instituta za respiratorne bolesti kod dece u Kozlu. Dobra vest, bez sumnje. Pitanje je samo koliko će se od svega što se najavljuje uz nju zaista i dogoditi.

Konkretno za „Zagrebačku", plan je jasan: potpuna sanacija kolovoza i izgradnja potpornog zida dužine oko 50 metara i visine oko 4 metra, da bi se ojačala stabilnost terena. To je merljiv, konkretan projekat - upravo ono što građani kasnije mogu da provere da li je završeno ili ne.

Ali oko te konkretike, saopštenje je natrpano mnogo većim brojem obećanja. Most na „Ljubljanskoj", kažu, bio je „odblokiran" posle godina stopiranja. Petlja „Momin Potok" - isto. Grade se tri mosta. I najambicioznije: park od oko 70.000 kvadratnih metara između bulevara „Ilinden" i „Ljubljanska". Sve to spakovano u jedno saopštenje, s porukom „rad je naš potpis".

Tu dolazi zdravi skepticizam. „Odblokiran" i „u poodmakloj fazi" su reči koje svaki gradonačelnik u svakom mandatu izgovara s istim entuzijazmom. Razlika između najave i vrpce koja se preseca zna da bude nekoliko godina, ili ceo mandat. Zagrebačka s potpornim zidom je proverljiva stvar; park od 70.000 kvadrata između dva bulevara je obećanje čiju ćemo sudbinu znati tek kad vidimo travu, a ne render.

Zato najbolja reakcija na ovakva saopštenja nije ni aplauz ni podsmeh, već zapisivanje. Zagrebačka, potporni zid, most na Ljubljanskoj, petlja Momin Potok, park od 70.000 kvadrata - evo liste. Za godinu dana vredi je izvaditi i proveriti tačku po tačku. Jer „rad je potpis" samo ako se potpis poklapa s onim što je zaista izgrađeno.