Revizija u Institutu za javno zdravlje otkrila je sliku koju je teško čitati a da se ne zapitaš gde su otišle pare. Kabl za internet mrežu plaćen 15.000 evra - i niko ne zna gde je danas. Proslava za stogodišnjicu, u trajanju od jednog sata - 50.000 evra. „Kako za jedan sat može da se potroši 50.000 evra?", pita direktorka Marija Andonovska, koja je sama zatražila dodatnu reviziju od Državnog zavoda za reviziju.

Spisak se nastavlja. Ugovori za mobilnu telefoniju od 1,6 miliona denara - duplo iznad planiranih. Fiksna telefonija 1,1 milion denara - opet duplo. Nezakoniti dodaci na plate, nedostajuća dokumentacija za podeljene računare, laptopove i telefone. „Nismo našli nijednu stvar obavljenu zakonski ili po pravilima", kaže Andonovska.

Porazna je slika o stanju na računu. Kada je novo rukovodstvo došlo, institut je imao nula denara na računu. Danas, tvrde, na njemu ima oko 150 miliona denara, sa još 50 miliona u nenaplaćenim potraživanjima. Istovremeno, troškovi za reprezentaciju svedeni su sa 500.000 denara na nulu.

Ali najopasniji deo nije finansijski. Revizija je otkrila da nije postojala potpuna evidencija o potrošenim vakcinama i da su ključni zdravstveni izveštaji kasnili - a to više nije pitanje para, nego javnog zdravlja. Kada institucija koja treba da čuva zdravlje nacije ne zna koliko je vakcina potrošila, problem nije računovodstveni, nego egzistencijalni.

Slučaj je prijavljen nadležnima, uključujući i odeljenje za korupciju. Konkretnih ishoda još nema - dokumentacija je obimna. Ali pitanje koje građanin nosi jednostavnije je od svake revizije: ako jednočasovna proslava košta 50.000 evra, koliko su koštale stvari koje godinama nije imao ko da revidira?