Američki državni sekretar Marko Rubio najavio je da će se „danas dogoditi veliki dogovor sa Iranom". Iranska verzija je da dogovor još uvek nije potpisan. Isti dan, dve različite priče. Klasična američko-iranska tango-scena.

Prema Vašingtonu, postoje ozbiljni predlozi na stolu oko Irana i Ormuškog tesnaca. SAD i Iran navodno imaju 60 dana da finalizuju nuklearne uslove. Iran bi se odrekao visokoobogaćenog uranijuma u zamenu za olakšanje sankcija, a Hormuz bi ponovo bio otvoren za komercijalni saobraćaj.

Iranski portparol Ministarstva inostranih poslova, Esmail Bakai, imao je odmereniju verziju: „Tačno je da smo postigli konsenzus oko mnogih pitanja preko pakistanskog posredovanja, ali niko ne može da tvrdi da je potpisivanje neizbežno."

Ekonomska tržišta odmah su reagovala. Cene nafte pale su za 5 procenata na novu vest o dogovoru. Sirova nafta Brent pala je za 1,5 procenata na oko 99 dolara po barelu. Kada postižete dogovor sa Iranom, tržišta se raduju - to je znak da će Hormuz biti siguran. Kada Iran ga demantira, tržišta skaču ponovo nagore.

Američki službenik izjavio je: „Ukoliko Iran ne ispuni obaveze, ne dobija ništa." SAD održavaju vojnu blokadu iranskih luka dok dogovor nije završen. To je retorika sile, ali i retorika određenih otvorenih fragmenata - „ukoliko". Što znači da dogovor nije završen, i Bakai ima pravo da bude oprezan.

Za Balkan, svaki dogovor sa Iranom znači stabilnost na energetskim tržištima. Kada je Hormuz otvoren i nafta teče, naše cene struje su niže. Kada je zatvoren - postajemo iznenada zavisni od špekulanata. Ovo nije daleka vest - to je deo našeg mesečnog računa.