Krim, poluostrvo koje je Rusija sa toliko ponosa uzela 2014. godine, ovih dana se suočava sa mnogo prizemnijim problemom od geopolitike - nestašicom goriva. Pumpe su prazne ili sa ograničenim punjenjem, cene su skočile, a nezadovoljstvo među lokalnim stanovništvom raste. Situacija je postala toliko osetljiva da je sam Vladimir Putin zatražio na vladinoj sednici hitno rešavanje krize.

Odgovor Moskve je pokazatelj. Rusija je uvela potpunu zabranu izvoza dizela kako bi preusmerila gorivo ka domaćem tržištu, i najavila da će u julu početi da uvozi gorivo iz drugih zemalja. Zemlja koja se hvali ogromnim rezervama nafte - primorana da uvozi gorivo za sopstvenu teritoriju. Zvanična verzija govori o sezonskoj letnjoj potražnji, poljoprivrednim radovima i logističkim pritiscima.

Ono što zvanična verzija pažljivo zaobilazi jeste razlog koji svi šapuću: ukrajinski napadi na ruske rafinerije, koji već mesecima sistematski pogađaju prerađivačke kapacitete. Kada kažeš „logistički pritisci" umesto „gađaju nam rafinerije", zvuči mnogo mirnije u izveštaju za predsednika. Ali prazna pumpa ne razume diplomatske formulacije.

Za obične stanovnike Krima, čiji život zavisi od prevoza, turizma i poljoprivrede, ovo je direktan udarac baš u sezoni kada im gorivo najviše treba. I tu je ironija koja obavija celu priču: poluostrvo koje je trebalo da bude trofej ruske moći, danas ne može sebi da obezbedi ni dovoljno dizela. Rat, kao i obično, najpre stiže do rezervoara običnog čoveka - bez obzira na kojoj strani fronta se nalazi.