Ambasada SAD u Bagdadu juče je izdala bezbednosno upozorenje kojim poziva sve američke državljane u Iraku da odmah napuste zemlju. Razlog - eskalirane pretnje od proiranskih milicija koje operišu u regionu.

Konkretno, ambasada preporučuje: „izbegavajte mesta koja posećuju stranci, zapadne hotele i objekte koji mogu biti meta napada." Preporučeno je i da se ne posećuje sama ambasada u Bagdadu ni konzulat u Erbilu - scenario sa raketama, dronovima i minobacačkim napadima je realan i aktivan. Poslednjih meseci već su zabeleženi napadi i na Međunarodnu zonu u Bagdadu, i na objekte blizu aerodroma u Erbilu.

Ovo je važna tačka. Kada ambasada jedne zemlje savetuje sopstvene građane da ne dolaze u samu ambasadu, to je priznanje da diplomatska misija ne može garantovati bezbednost u glavnom gradu zemlje-domaćina. Pod normalnim okolnostima, ambasade se smatraju najbezbednijim tačkama za sopstvene državljane u inostranstvu. To više ne važi za Bagdad.

Kontekst je širi. Iransko-američke tenzije u poslednjim mesecima eskalirale su na više frontova - u Siriji (posle pada Asada), u Jemenu (sa Hutima), u Libanu (sa Hezbolahom posle rata u Gazi), i u Iraku (sa Hašd al-Šaabi, proiranskim šiitskim milicijama ugrađenim u iračku vojsku). Irak je paradoksalna zemlja - formalno je saveznik SAD, ali deo vojnog aparata je pod kontrolom proiranskih aktera.

Zašto Informer i slični srpski propagandistički mediji (ili njihov ekvivalent u Rusiji) prikazuju sliku kao „Iran je porazio SAD"? To je retorika, ne realnost. Povlačenje američkih državljana nije vojni poraz - to je diplomatska mera opreza. Ali ono što jeste realno i ne treba ignorisati je da SAD već godinama postepeno smanjuju svoje angažmane na Bliskom istoku. Iz Avganistana se povukla 2021. Iz Sirije - postepeno. Sada i Irak postaje „problematičan partner".

Za Balkan je značaj strateški. Ako se Vašington povlači sa Bliskog istoka, to znači da ima više resursa i fokusa za Istočnu Evropu. To je dobra vest za Poljsku i Baltik, ali i za Balkan, gde je američki vojno-diplomatski angažman veći nego pre deset godina (KFOR na Kosovu, baze u Rumuniji i Bugarskoj, poseminarne aktivnosti sa balkanskim armijama). Ne radi se o tome da „Amerika napušta sve" - već da „Amerika prestrukturiše". Balkan je kandidat za veću pažnju, ne manju.