AI-generisana slika italijanske premijerke Đorđe Meloni u donjem vešu postala je viralna na internetu prošle nedelje. Premijerka je odgovorila na Fejsbuku sa humorom - ali i sa upozorenjem koje zaslužuje pažnju: „Duboko lažna slika (deepfake) je opasna alatka jer može da prevari, manipuliše i targetuje svakoga. Ja mogu da se odbranim. Mnogi drugi ne mogu."

To je važna rečenica. Meloni je na vrhu italijanske politike - ima kancelariju sa advokatima, ima PR timove, ima medijski kapital i veze. Ali šta se dešava kada se ista AI-alatka koristi protiv obične žene, tinejdžerke, tihe profesorke u provincijskom gradu? Italija je prva u EU donela sveobuhvatan zakon za regulisanje veštačke inteligencije u septembru 2025. godine. Zakon je uveo zatvorske kazne za one koji koriste AI da naprave štetu, uključujući i kreiranje deepfake-slika.

Kontekst za italijanski zakon bio je skandal od prošle godine - pornografski sajt je objavio manipulisane slike istaknutih italijanskih žena, uključujući i Meloni, i liderku opozicije Eli Šlajn, sa vulgarnim i seksističkim natpisima. To je bio momenat kada je italijanski parlament našao zajednički jezik - desnica Meloni i levica Šlajn su glasale zajedno. Retko se dešava ta konfiguracija.

Na Balkanu mi još uvek nemamo bilo kakvu legislativu u ovoj oblasti. Makedonija, Albanija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora - nijedna od ovih zemalja nema zakon koji konkretno pokriva deepfake slike. U međuvremenu, kod tinejdžerki u našim školama već se pojavljuju „virtuelni" nudisti koji im menjaju celu društvenu realnost.

Melonino upozorenje je istovremeno praktično i indikativno. U zemlji gde premijerka ima moć da reaguje - dešavaju se ovakve stvari. Šta se dešava u zemljama gde slična žena nema ni moć ni medijski prostor? Balkan treba da čita italijanski zakon ne kao „evropski standard za sledeće", već kao zakasnelu reakciju na problem koji kod nas već radi bez pravnog odgovora.