U gradu Liujang, provincija Hunan - poznatom kao „centar kineske pirotehničke industrije" - u ponedeljak popodne eksplodirala je fabrika vatrometa. Žrtve - 26 poginulih, 61 povređen. Lokacija - postrojenje „Huašeng" - jedna je od stotina koje čine industrijski klaster grada.

Spasilačke operacije mobilisale su preko 1.500 hitnih lica, specijalne robote za pretragu i čitavu seriju službi za reagovanje na masovne žrtve. Predsednik Si Đinping naredio je „temeljnu istragu", frazu koja u kineskom službenom rečniku može značiti bukvalno sve - od stvarne tehničke analize do političkog smenjivanja odgovornih glava. Vlasti tvrde da je ekološki monitoring pokazao „normalne uslove" - izjava koja retko stiže u ovoj fazi bez sumnje.

Tačan uzrok eksplozije - nije specifikovan. Kineska pirotehnička industrija je najveća na svetu - proizvodi oko 90 procenata globalne ponude. Ali to je i industrija sa stalnom istorijom incidenata. Slične eksplozije dogodile su se u Liujangu više puta u poslednjih 20 godina - 2002, 2008, 2014, 2019 - svaki put sa žrtvama u desetinama. Očito se nešto ne menja.

Zašto? Jer je struktura industrije decentralizovana. Stotine malih i srednjih fabrika, mnoge porodični biznisi, sa različitim nivoima bezbednosnih standarda. Lokalne vlasti štite industriju jer je ekonomski stub celog regiona. Centralna Kina traži strožiji nadzor - ali kad treba, uvek postoji izgovor. Ti izgovori stižu i danas kod nas na Balkanu - „bezbednosni standardi se ne primenjuju jer će se tako izgubiti radna mesta". Izgubljeni životi ne ulaze u tu računicu sve dok ne postanu vest.

Za balkanske pirotehničke prodavnice - koje su uvek prepune u decembru-januaru za praznike - ovo je tihi signal. Skoro svi fitilji, rakete, petarde koje se prodaju na našim pijacama dolaze upravo iz ovog regiona. Mi kupujemo krvavi proizvod izgrađen na leđima radnika u dalekoj fabričkoj polusenci. Koliko često razmišljamo o tome kad naša deca pale petarde 31. decembra? Skoro nikad. I to je deo problema.