Si Đinping retko podiže glas na sastancima - kineski lideri celu diplomatsku karijeru grade upravo na kontrolisanom jezičkom ponašanju. Zato kada je na nedavnom sastanku sa Donaldom Trampom u Pekingu to uradio, to znači nešto. Tema koju je izvadila iz diplomatskog mira: Japan.

Prema izveštavanju Financial Times-a, ovo je bio najnapetiji momenat dvodnevnog samita. Si je kritikovao ono što naziva „remilitarizacijom" Japana, i politikama premijerke Sanae Takaiči. Američki predstavnici bili su iznenađeni - Japan nije bila planirana tačka na dnevnom redu.

Tramp je odgovorio sa opštom frazom - da Japan mora da pojača bezbednost zbog pretnji iz Severne Koreje - bez da poveže japansko vojno opremanje sa kineskim interesima. Ali za Peking, problem je veći: Takaiči nedavno je sugerisala da kineske akcije protiv Tajvana mogu da ugroze opstanak Japana. To je rečenica koja se u Pekingu pamti.

Kontekst je širi. Azijski bezbednosni trougao - Tajvan, Severna Koreja, Kina - je u redefiniciji. Japan sedi u sredini, povećavajući odbrambene rashode i produbljujući veze sa SAD-om. Analitičari ističu da kineski pritisak može biti kontraproduktivan - dajući Tokiju još jača opravdanja za regionalna bezbednosna partnerstva.

Kada Si podiže glas, Balkan treba da prati. Ne zato što nas se ne tiče sada - već zato što kada se dve najveće ekonomije sudaraju za treću zemlju, posledice za globalna tržišta, lance snabdevanja i energetske troškove dolaze do svake ekonomije, i do naše.