Grupa tinejdžera napravila je haos u parkiću u Karpošu 4 - polomili su korpe za smeće i oborili ukrasni kandelabar, a cela scena završila je snimljena na videu i podeljena u grupi stanara za zaštitu zelenila u opštini. Prema stanarima, reč je o devetooddelencima iz susedne škole.

Opština je reagovala apelom roditeljima da paze gde su im deca u kasnim večernjim časovima, kada se ovakvi incidenti najčešće dešavaju. Jedan stanar je postavio pitanje koje zapravo visi nad celom pričom: „Šta radimo mi kao roditelji?" - pitanje bez lakog odgovora, ali i bez kojeg se ne menja ništa.

Lako je celu stvar spakovati u „današnju omladinu" i zatvoriti temu. Ali polomljen kandelabar i prevrnute korpe nisu problem generacije - to je problem toga što neko nije naučio da je javni prostor i njegov. Kandelabar koji su oborili platili su svi građani, a platiće ga ponovo kada se bude popravljao.

Stanari traže policijske patrole u večernjim časovima, i to je razumljivo. Ali patrola ne može da stoji iza svakog drveta u svakom parkiću. Razliku između grada u kome stvari traju i grada u kome se isto stalno popravlja ne pravi policija - prave je navike koje se uče kod kuće, mnogo pre parkića. Pitanje nije samo ko će platiti kandelabar, nego ko uopšte uči da se ne ruši.