Na samo nekoliko časova pred najavljeni udar, Donald Tramp je odložio vojnu operaciju protiv Irana. Razlog nije došao od Irana. Došao je od Zaliva. Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge regionalne zemlje molile su Vašington da čeka.

Zašto se plaše? Zato što svaki udar na Iran znači blokada Hormuza, eksplozija u ceni nafte, potencijalni napad na saudijske rafinerije, i haos u celom Persijskom zalivu. Zalivske monarhije ne žele rat na svom pragu - i to su rekle direktno Beloj kući.

Tramp je sam opisao odluku tipičnim tonom: „Ako možemo sve da rešimo bez da sve uništimo, to je odlično." Priznaje da su pripreme za „mnogo veliki udar sutra" bile u toku. Sada pauza može da postane trajna - ili ne. Vojne opcije, kao što kaže, ostaju na stolu.

Tu dolazi interesantni deo. Prema njegovim izjavama, medijatori su mu preneli da je Teheran možda bliže dogovoru nego što se mislilo. Ali Tramp je odmah dodao tvrdu poziciju: Iran ne sme da ima nuklearnu bombu. Ultimatum ostaje neproomenjen. Promena je samo u tajmingu.

Za Balkan, ovo nije daleka vest. Cena nafte na pumpama u Skoplju, Tirani i Sarajevu direktno zavisi od toga da li Hormuz ostane otvoren. Ekonomsko-politička implikacija američko-iranskog konflikta čita se u domaćim budžetima - i to ne za mesece, već za dane. Da li se kod nas planira rezerva ako pukne? Pitanje neće postaviti niko - a odgovor svi ćemo ga saznati pozno.