U subotu, 15. avgusta, na livadi pred zamkom u Vaducu, nasledni princ Alojz saopštio je nešto što je kneževina raspravljala decenijama, a rešila u jednu sredu. Salijsko pravo, koje je ženama zabranjivalo pristup prestolu, ukinuto je.

„Zadovoljstvo mi je da vas obavestim o odluci od velikog značaja za naš Dom, pitanju o kojem se u porodici debatovalo, na različite načine, decenijama", rekao je Alojz. Formalni postupak počeo je krajem prošle godine, a u sredu je dobio potrebnu dvotrećinsku većinu među članovima porodice s pravom glasa.

Ni vlada, ni referendum

Ovde je mesto gde priča postaje zanimljivija od same vesti. Ovo nije bila odluka vlade, niti reforma poslata na narodno glasanje. U Lihtenštajnu pravila nasleđivanja žive u Kućnom pravu - skupu porodičnih normi s vekovima istorije i ustavnim priznanjem. Dakle sama vladajuća porodica odlučuje ko može da sedne na presto i pod kojim uslovima. Dvotrećinska većina, ali u sopstvenoj porodici.

Da li je to demokratija ili porodična odluka s ustavnom težinom? Formalno - ovo drugo. Praktično - niko u kneževini nije bio pitan.

Apsolutno nasleđivanje, ali ne za nekoga ko je već rođen

„Ovom izmenom, svi ženski potomci Kneževskog doma imaće ista prava učešća kao i muškarci u pitanjima regulisanim Kućnim pravom. Osim toga, nasleđivanje prestola promeniće se iz prvorodstva s muškim prioritetom u apsolutno prvorodstvo", objasnio je nasledni princ. Prvo dete, bez obzira na pol - naslednik ili naslednica.

Samo, prema lokalnom listu „Faterland", novo pravilo neće dotaći članove porodice koji su već rođeni. U intervjuu je Alojz potvrdio da promena važi za buduća rođenja. Dakle Jozef Vencel, rođen 1995. godine kao prvo od četvoro dece Alojza i vojvotkinje Sofi, ostaje naslednik prestola. Marija Karolina, rođena 1996, ostaje iza brata - iako sada formalno postoji pravo koje će tek koristiti njenim potomcima.

To je klasična balkanska šema, ako hoćete: reforma se donosi, hvali se, a važi za nekoga ko još nije rođen. Niko je neće osporavati zato što se nikoga živog ne tiče.

Poslednja u Evropi

Do subote, Lihtenštajn je bio jedina od deset vladajućih monarhija u Evropi u kojoj žena nije mogla doći na presto. Švedska je napravila isti korak 1980-ih, Norveška, Belgija, Holandija i Danska posle nje, Britanija 2013. godine. Lihtenštajn, 160 kvadratnih kilometara između Švajcarske i Austrije, čekao je do 2026.

Alojz je najstariji sin kneza Hans-Adama II i kneginje Mari, i od 15. avgusta 2004. godine je šef države kao zamenik svog oca. Dakle saopštenje je palo tačno na dvadeset drugu godišnjicu dana kada je preuzeo funkciju - na Nacionalni praznik, između narodnog zbora u centru Vaduca i tradicionalnog osvetljenja planina u sumrak.

„Ovim promenama želimo da obezbedimo da odgovornost za Dom i za zemlju u budućnosti padne na onoga ko je najbolje pripremljen za te dužnosti", rekao je Alojz. Rečenica zvuči kao menadžerski princip. U kontekstu jedne porodice koja decenijama nije mogla da se složi da li ćerke postoje u pravnom smislu, zvuči i malo kasnije.