Donald Tramp bacio je novu ideju u pregovore o Ukrajini - „zatvaranje neba" nad ukrajinskom teritorijom kao bezbednosnu garanciju. I, kao što često biva sa njegovim predlozima, reakcija je bila opreznija nego što naslov sugeriše. Iz Kremlja, portparol Dmitrij Peskov priznao je da je reč o nečemu novom: „Ranije ovakvih izjava nije bilo. Ranije niko nije razmatrao pitanje zatvaranja neba".

Zvuči kao ustupak Kijevu, ali đavo je u detaljima. „Zatvaranje neba" u praksi znači da bi oružane snage NATO-a delovale nad ukrajinskom teritorijom - a to je, kako je Peskov odmah naglasio, direktno suprotno onome što Moskva navodi kao svoj cilj u ratu. Drugim rečima, predlog koji na papiru izgleda kao put ka miru, za Rusiju je upravo ono zbog čega je, kako kaže, i započela rat.

Tu vredi zastati i zapitati se - šta zapravo nudi Tramp, a šta samo glasno kaže? Ideja o zoni bez letova nije nova u svetu diplomatije; ona je među najopasnijim alatkama koje postoje, jer neko mora da je sprovodi, a sprovođenje znači avione i rakete spremne da pucaju. Balkan to dobro pamti iz devedesetih - „zona bez letova" nije miroljubiva fraza, već vojna operacija pod drugim imenom.

Da li je ovo ozbiljan predlog ili još jedan balon bačen da se vidi kako će reagovati sve strane - teško je reći dok sam Vašington ne pojasni šta tačno podrazumeva. Zasad imamo izjavu Trampa, oprezan odgovor Moskve i celu Evropu koja čita između redova. A u ratu koji traje godinama, svaka nova reč meri se ne po tome kako zvuči, već po tome ko će morati da je sprovede.