Po prvi put u istom godišnjem izveštaju, UN su stavile ruske i izraelske vojne snage na crnu listu za seksualno nasilje u oružanim sukobima. Dokumentovani slučajevi su desetine - iz Gaze, Zapadne obale i zatvora u Ukrajini - i potiču iz svedočenja bivših zarobljenika i žrtava.

Protiv Izraela, UN su potvrdile „mučenje" 14 muškaraca, sedam žena, devet mladića i jedne devojčice u Gazi i Zapadnoj obali. Specifike su teške za čitanje: silovanje predmetima, grupno silovanje, genitalno sakaćenje, prisilno svlačenje, „pretresi bez jasne bezbednosne opravdanosti." Izvršioci: izraelska vojska, bezbednosne snage, zatvorske službe.

Protiv ruskih snaga, dokumentovano je 310 slučajeva povezanih sa sukobom - silovanje, genitalno sakaćenje, električni šokovi. Žrtve: pretežno muški ratni zarobljenici koji su progovorili posle oslobađanja.

Izrael je reagovao brzo i bez uvijanja. Ambasador Dani Danon opisao je odluku kao „sramnu i apsurdnu", tvrdeći da UN izjednačavaju Izrael sa Hamasom (koji je već na listi). Diplomatski efekat: „zamrzavanje" odnosa sa kabinetom Guteresa do 31. decembra 2026. Rusija još uvek zvanično nema odgovor. Ne znači da treba.

Šta zapravo znači „crna lista UN"? Realno - malo. Nema sankcija, nema međunarodnih optužnica, nema implikacija na državnom nivou. To je reputacijski dokument, sa izgledom akta. Za Izrael, koji već živi sa nepodnošljivim pritiskom na međunarodnu javnost, čak i takva simbolika se oseća kao šamar. Za Rusiju - možda minimum jedna nova fusnota u već dugačkom spisku.

Za Balkan, ovo je podsetnik da se UN pojavljuju tamo gde moć ne može da se meri na terenu. Sve žrtve seksualnog nasilja u ratovima 1990-ih - Bosna, Kosovo, Hrvatska - znaju istu lekciju: međunarodne institucije reaguju sporo, dokumentuju strogo, i kažnjavaju skoro nikad. U međuvremenu, liste rastu.