Ohrid ponovo kuca na vrata Liste svetske baštine u opasnosti, a vlast umesto rešenja traži - vreme. Šest godina, da bi popravila ono što se, kako kaže premijer, tri i po decenije uništavalo. Pitanje je da li će UNESCO kupiti još jedan odloženi rok, ili će jezero konačno da plati račun za divlje gradnje koje niko ne želi da sruši.

U najnovijem Nacrt-odluci Komiteta za svetsku baštinu UNESCO ponovo se predlaže Ohridski region da bude upisan u Listu svetske baštine u opasnosti. Konačna odluka se donosi 22. jula, na 48. sesiji koja se održava u Busanu, Južna Koreja. Za Makedoniju i Albaniju - budući da je jezero zajedničko - to bi bila crna mrlja kakva se retko briše lako.

Revizija govori

Državni zavod za reviziju već je napisao ono što vlast ne želi da čuje glasno. Opština Ohrid nema donete urbanističke planove za dvadeset naseljenih mesta. Nije preduzela mere za uklanjanje bespravnih objekata, posebno u zaštićenim zonama. Urbana oprema se na mestima postavljala bez dozvola i plaćenih taksi. I, najteže - nije se postupalo po stotine rešenja za nelegalne gradnje. Drugim rečima, institucije su znale, imale papir u ruci, i nisu se pomerile.

Nasleđen problem ili izgovor?

Premijer Hristijan Mickoski juče je pri poseti Debarci ponovio već poznatu liniju: „I supermeni da smo bili, za dve godine ne možemo da ispravimo nešto što se tri i po decenije rasipalo.” Nasleđen problem, kažu iz Vlade, dobijen preko loših izveštaja od prethodne vlasti. Samo, nasleđe je udobna stvar - svaka vlast ga koristi da odloži teret na sledeću. A jezero ne čeka mandate.

Opozicija uzvraća. Predsednik ohridskog SDSM-a, Asen Šajn, optužuje da lokalna i centralna vlast, predvođene VMRO-DPMNE, nisu sprovele dovoljno mera. Tvrdi da nema napretka u uklanjanju divljih gradnji, da se dozvoljava nova gradnja u osetljivim zonama i da problemi sa urbanizmom, zagađenjem i kolektorskim sistemom ostaju nerešeni. „Status Ohrida se ne štiti političkim lobiranjem, već poštovanjem zakona”, poručio je Šajn.

A u pozadini stoji slučaj „Gorica 3” - sporni luksuzni hotel povezan sa Sašom Mijalkovim, koga građanske organizacije navode kao udžbenički primer za gradnju protivnu pravilima. Nadležni ćute. Hotel stoji.

Tu je i detalj koji nijedna strana ne želi da naglasi: lokalna vlast je ta koja izdaje dozvole za gradnju i ta koja treba da ruši divlje gradnje. U periodu 2017-2025 menjali su se gradonačelnici iz dve partije - Stojanovski i Georgieski iz SDSM, a od 2021 Kiril Pecakov iz VMRO-DPMNE. Priobalje se nastavilo betonirati pod svima njima.

Zato pitanje nije čija je krivica, već ko će srušiti objekte. UNESCO ne traži izvinjenja ni političke duele - traži ispunjene preporuke. Ako Ohrid padne na Listu u opasnosti, neće pasti zbog Albanije, ni zbog „nasleđa”. Pašće zato što su decenijama svi znali, a niko nije srušio nijedan zid.