Na deponiji Vardarište se buši. Postavljena su 22 bunara preko kojih treba da se sakupe otpadni gasovi koji se decenijama talože pod ovim trlom, a Grad Skoplje najavljuje da će mesto jednog dana postati zeleni park od 300.000 kvadratnih metara. Lepa slika. Problem je što ispod nje i dalje nema odgovora na najosnovnije pitanje: šta se tačno krije unutra.

Iz svih bušotina treba da se uzmu uzorci koji će se ispitivati u sertifikovanim laboratorijama, kako bi se precizno utvrdila količina i sastav gasova. Ključni detalj: rezultata i dalje nema. Infrastruktura za odgasovanje - cevi, šahtovi, bunari - postavlja se paralelno, pre nego što se zna sa čim se tačno radi. Prvo se kopa, pa se onda saznaje - redosled koji kod ozbiljnih ekoloških zahvata obično ide obrnuto.

Ima i pitanja koja Grad zasad ostavlja bez jasnog odgovora. Teren radi firma angažovana za geomehanička ispitivanja, ali kako je tačno izabrana i koliko košta ceo zahvat - za to iz Grada Skoplja nema cifre. Kada je reč o javnom novcu i deponiji koja godinama gori i dimi nad gusto naseljenim kvartovima, „kasnije ćete saznati koliko" nije dovoljno dobar odgovor.

Niko ne spori da Vardarište mora da ode u istoriju - to je decenijama otvoreno zagađenje koje je odavno trebalo zatvoriti. Ali razlika između pravog rešenja i još jedne svečanosti sa kamenom-temeljcem je upravo u detaljima kojih sada nema: čvrsti laboratorijski rezultati, transparentan tender, jasna cena. Park od 300.000 kvadrata zvuči prekrasno u najavi. Da li će zaista niknuti, videće se tek kada prestanemo da slavimo bušotine i počnemo da čitamo rezultate iz njih.