„Ako izgubimo izbore, glasove ću opet ja da prebrojim. Ako pobede, iste večeri ću im čestitati i reći da su na vlast došli najgori mogući ljudi. Smejaću im se prkosno iz pritvora, iz zatvora i iz groba.”

To je izjavio Aleksandar Vučić, na državnoj televiziji, o sopstvenom eventualnom gubljenju izbora. Nije to izjava čoveka koji planira mirnu primopredaju funkcije. To je izjava čoveka koji već razmišlja o pritvoru - i koji hoće da ga svi čuju kako ga se ne plaši.

Izbori dolaze, i to uskoro

Vučić je saopštio da će parlamentarni izbori najverovatnije biti u oktobru, a predsednički možda krajem decembra 2026. ili u januaru 2027. Tvrdi da neće bežati iz zemlje ako Srpska napredna stranka izgubi. Tvrdi i da će njegova lista biti znatno mlađa od studentske.

Kontekst je važniji od rasporeda. Srbija je u protestima već mesecima, otkako se u novembru 2024. godine srušila nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu i ubila 16 ljudi. Demonstranti od tada govore jedno isto: to nije bila nesreća, to je bila korupcija u betonu. Iz te nadstrešnice izraslo je pokret koji sada ima svoju izbornu listu.

A odgovor vlasti? Državni mediji sistematski osporavaju kandidate studentske liste. Ne program - ljude.

„Ko si bre ti?”

Vlast je 10. jula pustila antikorupcijski portal pod imenom „Ko si bre ti?”. Za tri nedelje, prema sopstvenim brojkama, 10.000 prijava i odgovori na oko 3.500 njih. Dakle: vlast protiv koje se protestuje zbog korupcije otvorila je portal za prijavu korupcije, i to sa imenom koje zvuči kao replika iz ulične svađe.

Da li neko zaista veruje da će 10.000 prijava kroz portal vlasti stići do onih koji su potpisali tu nadstrešnicu?

Zapad kao krivac

Vučić je i u ovom intervjuu prozvao uobičajenu adresu. Tvrdi da Evropa i Sjedinjene Države „nagrađuju ljude u Srbiji koji bi pogazili pravni poredak, ubijali ljude i nezakonito ih hapsili”. To je retorika koja se dobro prepoznaje - kada domaći pritisak raste, spoljni krivac je najjeftinija odbrana na tržištu.

Rekao je i da se ne plaši ničega „osim Boga, suda istorije i suda svog naroda”. Tri instance, nijedna od kojih nije sud u Beogradu.

Zašto je ovo važno i sa ove strane granice

Srbija ulazi u izbornu godinu sa predsednikom koji javno pominje mogućnost da završi u zatvoru, sa pokretom izraslim iz šesnaest mrtvih ljudi i sa državnim medijima pretvorenim u partijsko oruđe. To nije unutrašnje srpsko pitanje - to je najveća politička mašina u regionu koja se kreće ka tački pucanja.

Balkan tu scenu zna napamet: vlast koja tvrdi da će glasove brojati sama, opozicija koja izlazi iz tragedije, i Zapad koji je naizmenično partner i zagovornik. Razlika je što je ovog puta sve rečeno pred kamerama, bez potrebe za čitanjem između redova.

Oktobar je blizu. A izjava o pritvoru i grobu, data mesecima pred izbore, obično nije šala - to je priprema publike.