Samit EU - Zapadni Balkan u Tivtu, Crna Gora, trebalo je da bude diplomatska vežba s osmesima za kamere. Aleksandar Vučić ga je pretvorio u nastup oštrog tona, na terenu koji za Srbiju i Crnu Goru nije nimalo neutralan. Deset poruka u jednom dahu - i nijedna od njih nije zvučala kao čovek došao da izgladi kiselo susedstvo.

Najglasnija je ostala rečenica o Kosovu: „Ne uzimamo vam Crnu Goru; vi nam uzimate Kosovo”, ponavljajući da Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Kad se jedno pitanje decenijama postavlja isto, na svakom samitu, pred svakom kamerom - da li zaista neko očekuje da će ga diplomatski ritual promeniti, ili svi samo igraju svoje uloge do sledećeg susreta?

Vučić se osvrnuo i na nemire od 15. marta, tvrdeći da je oko 2.000 građana Crne Gore učestvovalo u pokušaju destabilizacije ustavnog poretka. Izneo je i brojku da je 135 ljudi iz Crne Gore ubijeno u Beogradu, naglašavajući da je reč o kriminalcima, ne građanima. Brojke bačene u prostor kao argument - ali ko ih je proverio, i zašto se baš sad vade na sto?

Nije izostala ni lična odbrana: tvrdi da nema bankarske račune, vile ni brodove u Crnoj Gori, i da se uvek oseća bezbedno zahvaljujući profesionalnoj zaštiti. Ipak je zatvorio nastup ekonomskom kartom koju je teško ignorisati - Srbija učestvuje sa 57,1 odsto u izvozu Zapadnog Balkana ka EU. Prevedeno: možete da me ne volite, ali ne možete da me zaobiđete. Na Balkanu, baš ta rečenica je najiskrenija od svih deset.