Jedanaestog avgusta 1992. godine Sobranje je izglasalo dva simbola nove države. Jedan je i dalje sa nama. Drugi je trajao tri godine i izazvao ekonomsku blokadu.

Trideset i četiri godine kasnije, vredi pročitati kako se to tačno desilo - jer je priča zanimljivija od godišnjice.

Konkurs, 36 predloga, tri finalista

Ustav iz 1991. nije usvojio himnu automatski. Trebalo je da se odredi zakonom, u roku od šest meseci. Sobranjska komisija za ustavna pitanja je 25. marta 1992. objavila javni konkurs za grb, zastavu i himnu, sa zahtevom da simboli izražavaju državnost, nezavisnost i suverenitet, istorijsku tradiciju, kulturno nasleđe i prirodne karakteristike zemlje.

Za himnu je stiglo 36 predloga. Komisija je izdvojila tri finalista: „Himnu" Takija Hrisika, „Denes nad Makedonija" u muzičkoj verziji Todora Skalovskog i „Da ni bideš večna" Aleksandra Džambazova. U daljem procesu „Denes nad Makedonija" ostala je jedini predlog i 11. avgusta je izglasana.

Znači, bilo je pravog konkursa, sa pravim izborom. To je podatak koji danas zvuči gotovo egzotično.

Pesma iz 1941, napisana i odsvirana iste večeri

Ono što malo ko zna jeste da pesma uopšte nije bila nova 1992. Napisana je 1941. u Strugi, tekst Vlado Maleski, muzika Todor Skalovski. Prema svedočenjima, Maleski je izveo pesmu iste večeri na gitari, odmah nakon što ju je napisao.

Posle rata je prvo postala himna Socijalističke Republike Makedonije, a nakon osamostaljenja 1992. dobila je potpuno zvaničan status nezavisne države.

Ima i detalj koji se retko pominje. Tekst nije ostao nepromenjen. Originalna verzija iz 1941. sadržala je različita imena: „…Goce Delčev, Pitu Guli, Karev, Vlahov, Sandanski", nasuprot današnjem „…Goce Delčev, Pitu Guli, Dame Gruev, Sandanski". Stih „Od grob stanaa slavnite ѕidari…" kasnije je zamenjen sa „Odnovo sega zname se vee…". Promene su se desile do prvog objavljivanja u zbirci „Makedonske narodnooslobodilačke pesme" u junu 1943, bez zvaničnog obrazloženja zašto baš ti delovi.

Zastava koja je koštala blokadu

Istog dana Sobranje je usvojilo i prvu državnu zastavu - Zvezdu iz Kutleša, šesnaestokrako sunce na crvenoj osnovi. Simbol nosi ime po arheološkom nalazu: zlatnom larnaksu iskopanom 1977. u Kutlešu, Egejska Makedonija, od strane grčkog arheologa Manolisa Andronikosa, u grobnicama za koje je smatrao da pripadaju Filipu II Makedonskom.

Zastava je bila u upotrebi od jula 1992. do 1995. Diplomatski spor sa Grčkom baš oko tog antičkog simbola doveo je do ekonomske blokade protiv mlade države. Rešenje je došlo diplomatskim putem - 13. septembra 1995. u Njujorku, tadašnji ministar spoljnih poslova Stevo Crvenkovski i grčki Karolos Papuljas potpisali su Privremeni sporazum.

Potom je uvedena sadašnja zastava: zlatnožuto sunce sa osam osnovnih i osam sporednih zraka, koji se protežu do rubova. Zakon je pedantan do poslednjeg detalja - prečnik sunčevog diska je jedna sedmina širine zastave, a odnos sporednog i osnovnog zraka tačno je određen.

Trideset i četiri godine kasnije

Himna je preživela sve - Jugoslaviju, osamostaljenje, blokadu, Prespu. Zastava je promenjena pod ekonomskim pritiskom. Dva simbola nose celu priču ove države: jedno što niko nije mogao da nam uzme, i jedno što smo ustupili da bi nam se otvorila granica.

A zakon koji reguliše upotrebu tih simbola, sa svim tim milimetarski propisanim zracima, postoji i danas. Ko se trudi da ga pročita pre nego što naruči zastavu za državnu proslavu - to je već druga tema.