Dok Silicijumska dolina baca milijarde na startape koji obecavaju da ce vestacka inteligencija odgovoriti na svako pitanje svakog klijenta, jedna firma iz Atine prikupila je 67 miliona dolara (oko 62 miliona evra) suprotnom porukom: najveci deo tih pitanja uopste ne trazi vestacku inteligenciju.

Firma se zove Omilia i automatizaciju telefonskih poziva i korisnicke podrske radi od 2002. godine. To nije sitan detalj - to je dvadeset i cetiri godine u biznisu koji je vecina danasnjih konkurenata otkrila pre dve. Rundu predvodi Expedition Growth Capital i tek je druga u istoriji kompanije, posle 20 miliona dolara od Grafton Capitala 2020. Od tada joj je godisnji ponavljajuci prihod porastao deset puta, na 60 miliona dolara.

Izvrsni direktor Dimitris Vasos ne trudi se da bude diplomatski prema konkurenciji. „Upotrebicemo svako dostupno oruzje da dobijemo bitku za korisnicku uslugu”, kaze on. „Kompanije poput Sierre, Decagona i slicnih identifikuju se kao firme za generativnu vestacku inteligenciju. Njihov jedini cilj je da primene generativnu vestacku inteligenciju i time same sebe ogranicavaju. Mozete imati bazuku, ali ako vam je neprijatelj blizu, treba vam noz.”

Argument je konkretniji nego sto zvuci. Veliki deo poziva koji ulaze u jedan kontakt centar su zahtevi za osnovnu informaciju - stanje racuna, status porudzbine, radno vreme. Za to nije potreban veliki jezicki model koji kosta para pri svakom pitanju. Vasos tvrdi da bas zato Omilia ima zdravu ekonomiku po jedinici i za sebe i za klijente, i bas zato joj nisu trebale velike injekcije kapitala kao konkurentima.

„U narednih nekoliko godina videcemo da ce preziveti kompanije koje nude stvarni povrat ulozenog”, kaze Vasos. „Ne smeta nam sto nismo toliko atraktivni kao ElevenLabs i Sierra na LinkedInu u ovom trenutku. Nas zanima stabilan rast i postavljanje temelja za kompaniju sa milijardu dolara prihoda u naredne tri godine.”

Klijentska lista drzi izjavu na nogama: Capital One, Discover, RBC, DWP, PSEG. Najnoviji fokus su lanci brze hrane koji su uveli glasovno narucivanje - Taco Bell je vec klijent, sa tehnologijom postavljenom u preko 1.000 lokala, a u toku su pregovori sa jos dva americka lanca. Kompanija ima oko 500 zaposlenih i ocekuje da stigne do 600 do kraja godine.

Ima i jedna prica koju Vasos odbacuje. Prosle godine se prenosilo da je greska u sistemu za porudzbine Taco Bella omogucila jednom korisniku da naruci 18.000 casa vode. Vasos tvrdi da se to nikada nije desilo i da logovi Omilije ne pokazuju takav dogadaj. Ko god da je u pravu, slucaj pokazuje kako izgleda automatizacija kada krene naopako - i zasto je firma koja radi dvadeset i cetiri godine u ovoj oblasti oprezna oko toga kada uopste ukljuciti masinu.

Za balkanskog citaoca tu ima nesto vise od jos jedne runde finansiranja. Grcka firma, osnovana u vreme kada je „vestacka inteligencija” bila akademski termin, danas naplacuje od americkih banaka i drzi tehnologiju u hiljadu restorana. Put je bio spor - dve runde kapitala za dvadeset i cetiri godine je gotovo nemoguce sporo po merilima danasnje industrije. Pitanje koje ostaje jeste da li je takav tempo slabost ili je bas razlog zasto firma jos uvek postoji.