Nagrade „Princeza od Asturije” jedno su od najprestižnijih španskih priznanja - dok kralj Felipe VI, kraljica Letisija i princeza Leonor sede u prvom redu pozorišta „Kampoamor” u Ovijedu, svet gleda. A tamo gde ima prestiža i dodira do krune, pojavljuju se i oni koji umeju da prodaju taj dodir. Čak i kad taj dodir ne postoji.

Organizatori nagrada otkrili su prevaru skrojenu sa neprijatnom preciznošću. Neko se predstavljao kao Kraljevski dvor i pisao ranijim gostima preko „Votsapa”, sa porukama koje su navodno dolazile od Kamila Vilarina, šefa kabineta kralja. Poruka je bila kratka i laskava: Felipe VI želi da stupi u kontakt sa vama.

Potom su sledili mejlovi sa lažnim PDF-dokumentima, doterani do poslednjeg detalja - zvanična plava boja Fondacije, logo, grafika. Svako ko bi ih gledao poverovao bi da drži pravi institucionalni dokument. A dokument je nudio „gostoprimstvo i sponzorstvo” u četiri nivoa, sa cenama koje govore sve za koga je bila namenjena prevara.

Najskuplji paket, nazvan „Platinum”, koštao je 1,8 miliona evra - za sedišta sa „maksimalnom istaknutošću”. „Gold” je išao za 1,4 miliona, namenjen subjektima sa „visokim relacionim kapacitetom”. „Silver” se prodavao za 920.000 evra. A najviši, „Kraljevski sto”, nije imao fiksnu cenu - samo obećanje za blizinu kraljevskoj porodici i privatan prijem. Kad nema cene, znači da cenu određuje pohlepa kupca.

Plaćanja su išla preko unapred plaćenih telefona koji se ne prate. Fondacija je morala javno da objasni da nikada ne traži novac za organizaciju ceremonije i da se finansira samo od pokrovitelja i subvencija. Morala je da se brani od nečega što uopšte nije uradila.

Tu je pouka koja vredi više od svakog od tih paketa. Prevara ne funkcioniše zato što su ljudi glupi - funkcioniše zato što se status prodaje, a oni koji žele da kupe blizinu moći spremni su da ne postavljaju pitanja. Koliko bogatih ljudi je kliknulo na taj mejl pre nego što je neko podigao telefon i proverio? To je brojka koju Fondacija neće objaviti.