Pet godina nakon sto su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, 2,4 miliona devojcica nema pristup srednjem obrazovanju. Brojka dolazi od UN, koje ponovo traze vracanje prava na skolovanje. Ponovo - jer se ovaj zahtev ponavlja svake godine, i svake godine je rezultat isti.

Iz UNESKO-a podsecaju na nesto sto vredi procitati dvaput: Avganistan je ostao jedina zemlja na svetu u kojoj je devojcicama i zenama zvanicno zabranjeno da idu u srednju skolu i na fakultet. Ne otezano. Ne neravnomerno dostupno. Zabranjeno, sa dokumentom.

Hoda Dzaberijan iz UNESKO-a rekla je ono sto odrasli lakse precute - pet godina je gotovo celo srednje obrazovanje za jedno dete. Znaci ne radi se o odlaganju. Radi se o generaciji kojoj je oduzet ceo taj period, a taj period se ne vraca kasnijom amnestijom.

Ono sto je bilo izgradjeno, i koliko brzo se srusilo

Preuzimanje vlasti 15. avgusta 2021. godine vratilo je dve decenije unazad. Do 2021. godine, gotovo milion devojcica bilo je upisano u srednje skole - brojka koja je 2001. godine bila nezamisliva. Ogranicenja su se otada prosirila i na visoko obrazovanje, na zaposljavanje i na javni zivot uopste.

To je pouka koja se retko izgovara glasno: ono sto se gradi dvadeset godina moze da se ukine jednim saopstenjem. Institucije izgledaju cvrsto sve dok neko ne proveri koliko zaista drze.

UNESKO i dalje trazi hitno i bezuslovno vracanje prava na srednje i visoko obrazovanje, nazivajuci ga osnovnim ljudskim pravom bez alternative. Paralelno, rade kroz ono sto im je ostalo - opismenjavanje u zajednici i obuke za vestine, sa preko 1.000 instruktora koji predaju po lokalnim sredinama, cesto na javnim mestima ili u privatnim kucama.

Nastava u tudjoj dnevnoj sobi, jer je ucionica zakljucana. To je slika.

Odavde, sa Balkana, lako je gledati na ovo kao na daleku vest iz drugog sveta. Ali obrazovanje je jedino sto nijedna vlast ne moze da ti vrati nakon sto ti ga oduzme. To je valuta koja se ne kompenzuje retroaktivno - i to ne vazi samo za Kabul.